Не могу да се сложим са тврдњама неким... Не могу да се сложим, рецимо, са тим, како ми мали смртници, не знамо шта нас чека на крају... Знамо јако добро, да све што је једном на неком почетку рођено и створено, да му на крају почетка или почетку краја, следује: нестајање, пропадање, умирање, заборављање...
Можда не знамо тачно у милиметар, какав ће бити наш крај, али да ће га бити, биће га... Свако нормалан, моли и прижељкује, очекује, нада се, мирном и лепом крају... Мада, сведоци смо колико стравичних крајева има... Дабогда их више никад не било и нигде...
Знамо да крај неминовно и неизбежно долази, кад тад... Постоје и такви крајеви, на крају којих нас сачекује једно велико ништа... То су можда, кад боље погледам и мало више поразмислим, најбољи крајеви... Тако је нама малим смртним људима, запечаћено и загарантовано...
Хладна плава зима и бела магла, јесу уобичајени и тако очигледни, јануарски снежни таласи... Речима покушавам осликати портрет још једног зимског, топло препорученог дана...
Крај почетка или почетак краја... Крај из краја или почетак из прапочетка... Почетак испочетка... Крај окрајка или почетак бескраја... Крај свиленог конца или почетак кувања у тек купљеном експрес лонцу... Крај без краја или почетак од почетка... Крај или почетак... Почетак или крај...
Тумбам, преврћем, премећем, дрндам, свега две речи: крај и почетак или почетак и крај... Не могу да се одлучим коју на прво и право место да ставим, уметнем, сместим... Крај почетка или почетак краја... Вртим се у круг... У почетку или на крају, све се своди на једно те исто... Почетак јесте крај, крај јесте почетак...
Остајем да трајем сналажљиво лажљиво до краја хладне плаве зиме и беле магле, чекајући почетак бескрајно радосног, пробуђеног и осунчаног, новог пролећног дана...
Нема коментара:
Постави коментар