Бадње јутро кишно... Уобичајену јануарску снежну белину, заменили су облаци модри и кишне капи... Све покисло... Туробно и сиво... Целу ноћ, падала је киша... Чини ми се, падала је као никад до сад... Било је за очекивати, да падају пахуље беле... Биће још кише... Тмурно облачно небо и даље је... Било је оваквих дана, али ретко... Можда једном у 6 година...
Има и ветра... Видим савија гране лешника... Ресице играју на ветру... Џони се склупчао у клупко и дрема у кућици... Можда му је хладно... Још увек нисам приметила мале врапце... Сигурно су се и они негде сакрили, притајили испод неке стрехе, док не прође овај хладан ветар...
Треба се чувати промаје... Кад удари и ошине, последице су додуше закаснеле, али непријатно болне... Ту и делотворни аналгетици, слабо помажу... Тупи и оштри болови, севају као муње, левом половином главе... Више од две године, бежим од хемијских лекова и препарата... Када бол постане, неиздрживо непријатан и тежак, хтела не хтела, гутам лек ''панадол''...
Бол је уминуо... Киша је падала... Успела сам да заспим... После 9 сати, посегнула сам и за другом таблетом... Јутрос бол сасвим другачије изгледа... Слабијег је интензитета... Тупо чвака... Увија и завија... Још не попушта... Доскочити том непријатном болу, вероватно уз још коју таблету... Или трпети и ослушкивати те пулсирајуће болне тачке...
Није само то посивело ове дане... Вести опет нимало веселе и лепе... Тужне људске судбине дотичу ме... Боле...
Нема коментара:
Постави коментар