Шта данас за ручак, а да мало претекне и за сутра, да се бар један дан, мало одморим од неког ''пршкања''... Још синоћ сам извадила из замрзивача, чисто самлевено јунеће месо... Одмах сам знала... Сутра кувам ћуфтета...
Узмем млевено јунеће месо, у њега убацим следеће састојке: једно цело јаје, мало соли, мало бибера, и 4 до 5 чена ситно исецканог белог лука... Замесим масу и додам 2 до 3 кашичице презре (сувих хлебних мрвица)... Са презлом не треба претерати... Довољно је само мало, а колико процените сами... Од те добро сједињене масе, направим кугле... Уваљам их у брашно... То је то, али није све...
Сада, у суду (шерпи, лонцу), у коме ћу кувати ћуфтета, припремим следеће ставри... У чисту шерпу насецкам 2 главице црног лука... Додам мало уља и налијем воде... Мало посолим... Онда следи последње додавање, али обавезно треба да је на бази парадаиза... Ја сам данас додала само кечеп... А може се додати: ајвар, млевени парадаиз или нешто слично... Када почне на благој ватри да ври ова маса, полако спуштам кугле од меса... Потом се све крчка, око сат времена, на тихој и лаганој ватри... Пошто је у питању електрични шпорет, то је негде на 1,5...
Када буде све готово, као прилог и додатак уз све ово, обарим макароне... Све лепо сервирам... То је то... Ручак готов... Што је најлепше, није одузео много времена...
После пријатног ручка, скуваћу доста чаја од плодова шипурка, које је моја бака Цана, вредно скупила о јесени... Сада могу да кажем и шта ме је растужило... Нисам хтела раније, да не кварим ручак...
Кад сам све позавршавала по кући и коначно хтела сести да пискарам, бацим поглед кроз прозор... Невесео призор, али мислила сам да сањам... Истрчим напоље... Кад тамо, имам шта и да видим...
Приђем Џонију и питам га шта то ради... А ја видим шта он ради и не верујем очима својим... У снегу лежи смрзнути врабац, мали птић... А Џони га зграбио у своју њушку и грицка ли грицка... Трчи са њим, час тамо, час вамо... Носи га иза кућице, па се врати, али га не испушта... Била сам у благом шоку... Отишла сам... То не могу више да гледам...
Питам се да ли је тај мали врабац заиста пао смрзнут у тај снег, па га је Џони тако лако поклоњеног добио на залогај?... Зар је могуће да је мирољубиви Џони, који је читаво јато врабаца знао почастити својим оброком, а да не залаје, сада одједном скочио и зграбио малу промрзлу птицу...
Нема коментара:
Постави коментар