Зашто бих чекала крај тек настале године, па да сумирам резултате... Зар није боље, још док је сећање тако упечатљиво живо, свеже и јако, направити месечни кратки резиме... Полако силази и месец јануар... Ко би се надао оваквом расплету догађаја... Снег нас опет изненадио усред зиме, па нисмо ажурни да га уклонимо са улица и тротара... Тек је први пут, бар у мојој вароши, нападао, могло би се рећи - као никад пре...
Снег нападао фино, рекла би дечица мала... Биће санкања и грудвања... Има снежног покривача, па преко 30 центиметара у мојој авлији... За само последњих 20 дана, ма шта ме све није погодило... Почело је све око Бадњег дана, када је регистрована прва зубобоља... Све је то трајало и трајало, болело, али се, хвала Богу, завршило, пре 6 дана... Испаде, да се и није завршило...
За свега 20 дана, данас ми допаде седма посета зубару... Да не рачунам, петак 13 јануар, када сам после прогутане таблете ''бруфен'', добила алергију, додуше само у пределу очију... Погодила сам и на ''Хитну'' и добила ињекцију ''урбазон''... Мислила сам да је ту крај... Али, краја као да нема...
Лепо се растасмо зубарка и ја.. Она ми пожеле и рече: ''Да се видимо на неком другом месту''... Кад ето, ја јутрос рано, опет морам код зубара... Ако постоје људи на које у животу трчи све, па и зубобоља тако учестала, онда сам засигурно то ја... Прво је болела доња шестица лево, а јутрос је откривено да боли горња седмица десно...
Мучили ме зуби, мучили ме синуси... Боли, болело... Сада трпим зубобољу, јер тако мора... Лек не смем да пијем, јер шта ћу ако ме опет стрефи алергија... Напољу снег... Фантастичне слике, могла бих да уснимим, али опет шипак... Десило ми се у овом месецу још нешто уклето невероватно... Моја мала велика радост, мој драгоцени фотоапарат, изгледа да се покварио, смрзао, па ме и он издао...
Чим изађем, а излазим и покушавам, али видим да не вреди, па се питам па шта више покушавам?... Покушавам да начиним напољу снимке, али на дисплеју се покажу само беле флеке, као магла... Једино могу да фотографишем унутар куће, мада и те слике постају полако мутне и бледе...
Знам сваки апарат одради своје... Па зар је морало баш сад... То је био мој једини сврсисходан апарат и алат... Не рачунам више болове у синусима, то већ некако решим и изборим се са тиме... Зубобоља и квар апарата, е то ме мрви и мрцвари, али не сме да ме слама... Нема много љутње... Шта је, ту је... Наћи ћу већ неко, проклето решење... Зуб ће да се лечи бар још 15 дана... Опет треба времена и стрпљења... Још једно вађење живца итд... Данас сам одбила анестезију, али сутра ћу обавезно да је примим... Нека бар мало, само мање боли...
Знам да су и данас многи људи, осванули завејани у снегу... Моја бака је завејана... Није то једина мука... Угинуло јој једно јагње...
Није све тако бело и болно овог месеца јануара... Дан се па скоро тек родио... Уследиле су и баш лепе вести... Рекла бих невероватно лепе, али ипак очекиване вести.. Знала сам да ће нешто лепо, неким много добрим људима, морати и требати да се деси, кад тад... Чула сам невероватно лепу и радосну вест... Постоје људи мени драги, којима се десила срећа и ја се много веселим због тога... Заслужили су коначно... Од свег срца, све најбоље и најлепше им желим... Нека их само добро, прати кроз живот...
Џони одушевљен првим великим снегом... Скочи у снег, а ја помислим, да је бела поларна лисица... Игра се са снегом... Ја га посматрам и то ме увесељава... Око његове чиније, коју је изгрицкао и скроз поломио (време је за нову чинију видим) и овог јутра запажам једног малог џивџана и једну свраку... Није само то... Изгрицкао је и кофицу за воду, тако да сада из ње пишти вода, па се просипа... Добиће Џони и нову кофицу за воду...
Још једна лепа вест... Опорављају се, позлеђена места и ране... Људи опет постају, као нови... Само нека смо сви живи и здрави...
Нема коментара:
Постави коментар