Случајно сам набасала, на два писма и две разгледнице, који датирају из 1974-е године... Добро очувани папири и после 38 година... Писма су љубавна, типична за оно далеко безазлено доба...
Писмо писано у Љубљани, 21-ог марта 1974-е године... Почиње оним типичним ''Здраво моја вољена''... Није тешко погодити... Заљубљени младић пише својој девојци...
''Пре свега да ти се извиним што те нисам чекао у недељу. У ... сам био до пола 4. Можда нисам ни имао храбрости да те чекам, јер тада би растанак био неупоредиво тежи. Зато је можда боље што смо се овако растали. Било је лакше за обоје, али немој да мислиш да смо се растали заувек. Мислим да ћемо се ускоро поново видети и опет заједно бити како смо то и научили раније. Највише што ме интересује, а то је, шта је било с тобом када си ишла кући. Је ли се десило нешто лоше што је теби могло да смета. О свему ми пиши. Интересује ме да ли си ти имала храбрости да кажеш нешто или си само ћутала, а верујем да си све прећутала пред твојом кевом. Кеви сам ти послао разгледницу. Не знам како ће се осећати када је добије. Ако ти будеш ту припреми мало хладне воде ако падне у несвест... А сада када сам сам без тебе посетим се свега. Ставрно је било тешко раставити се од тебе, јер ја и ти смо се упознали сасвим случајно, а заволели тако брзо као да смо годинама били заједно. А верујем када се вратим више никада нећу отићи на терен, макар напустио предузеће. Овако на терену живим сам само за себе, а то ми је већ досадило. Јер данас сам у Љубљани, а сутра можда у Скопљу. Е па какав је то живот. За мене никакав. Ја ћу овде остати један месец, ако ме то полагање не спаси па дођем мало пре. А што се тиче посла, има да се ради две до три недеље. Али ја и ови моји не остајемо више од једног месеца и тражимо замену. Радимо нови студио РТВ Љубљану. Радимо по 12 до 14 сати дневно. Суботе и недеље. То је стварно много да немамо мало времена за одмор. Али издржаћемо још ових 25 дана. Иначе станујемо у самачком хотелу. Ту нам је више него лепо. За девојку немој да сумњаш, јер ни једна Словенка не зна српски. Једва се споразумевамо када нешто купујемо. А и нема баш тако лепих девојака. То смо одмах закључили по доласку у Љубљану. У 9 сати смо пошли из Београда, а у 8 ујутри стигли смо у Љубљану. Сместили смо се у хотел и сутрадан смо почели радити. Али сви смо замишљени... А ја сма изгледа најзамишљенији од њих па ме помало зезају због тебе. Ти сигурно знаш колико мислим на тебе, да ти не пишем. Наврати у комитет да видиш за моје полагање. То ми мораш јавити на 4-5 дана раније. Знам да не смеш рећи да си ми девојка. Ти бар реци да си ми родица... Мени је стварно жао што нећу бити тамо за младенце... А сада ти не бих имао што писати, јер је касно. Сада је већ прошла поноћ, а још нисмо заспали. Већ поздрави све кога ти желиш. А тебе много поздравља и љуби, твој и само твој... Пиши о свему. Нема ме нико пробудити у 5 и 10. Можда ћу и преспати ујутру. Волим те''.
Писмо је упућено са адресе следеће: улица Кведерова број 17, 61000 Љубљана, СР Словенија... Из другог писма издвојила бих следеће редове:
''Данас сам од тебе добио разгледницу, а посебно ми је драго што је то разгледница из... Знам и мени је добро остао у сећању као и теби. Моје писмо ћеш сигурно добити, а више ми немој писати. Одговор на ово писмо не треба, јер ја ћу доћи у недељу увече, а то је 31. јануар 1974-е. А из Љубљане ћу поћи у суботу у 10 увече. Знам да радиш другу смену и да ћеш вероватно ићи кући, али дођи у недељу, јер треба мало да се одморим и спремим за полагање. Вероватно ћу се можда и разболети, јер неће ме више преварити да одем на терен. Толико вољена јављам ти се само да знаш када долазим. Ако не одеш у суботу кући, ти ме у недељу чекај на станици. Око 12 сати стићи ћу у... Много те воли и љуби твој... Поздрави...''.
Уз ова два писма, пронађена је и једна мала цедуља, на којој су исписане речи једне песме... Како каже заљубљени младић. ''Ову песму када чујем, посети ме увек на тебе. Воли те твој и само твој...''. Песма гласи овако:
''Још топла је соба
и топле су сузе
на јастуку лежаја твог тихо и тамно
сад ту је у соби
што било је небо наше
сад опет сам сам а мисли ми за
тобом лете.
Све што је некад ми значило нешто
одњели дани су с тобом
јер љубав си доњела у ову кућу
што била је хладна и празна
сад опет сам сам.
А мисли ми за тобом лете
у очима ти си сакривала тугу и видјела
дјете гдје плаче.
Што звало је звало и звало.
Ти си чула тај глас
и пошла за њим
опрости ми мила што волим те лудо
и тиме ти наносим бол
Ал љубав што пламти у тјелу моме
запалила сама ти си
сад опет сам сам
а мисли ми за тобом лете
у очима ти си скривала тугу и видјела
дјете гдје плаче
што звало је звало и звало
ти си чула тај глас и пошла за њим''.
Ова љубав, за само нешто мање од два месеца крунисана је браком, у коме се се родиле и две мале девојчице... Брак ево траје, још мало па пуних, 38 година...
Нема коментара:
Постави коментар