Кап ове живе воде у нама
весело проговара, од радости
бојажљиво у оку поскочи,
кап ове живе воде у нама.
Ту кап живе воде не потире
време ни стрма пространства,
ту свечудесну кап живе воде,
што пршти, што се раздаје свима.
На длан је капнула, та
кап живе воде, у срце је
к`о мелем стала, на све ране
благо пала, срца огрејала.
К`о цвет у пролеће, кап
те живе воде замириса, па
мирисом цветним, очи умива
и свет на лепше преображава.
Кап ове живе воде над
освештаном реком, лагано
се распрши небу под облаке,
ношена у крилу белог голуба.
Кап ову истинску, живу и
добру, душекорисну, кап ове
живе воде, свагда нам усађене
и за сву вечност дариване.
Нема коментара:
Постави коментар