Нема дана, да не изговоримо реч ЧОВЕК... О ЧОВЕК-у се држе предавања, пишу научне студије, говори и разговара, размишља, а богме и сања... Свим снагама покушавамо нешто поносно важно, о ЧОВЕК-у да кажемо, сазнамо и тако финално саградимо, што боље хуманије говоре или нове митове о ЧОВЕК-у... Експлоатишемо науку, покушавајући да кажемо нешто ново, велико и врло важно о ЧОВЕК-у... Јесмо ли израбили реч ЧОВЕК?... Нисмо!... Увек има места и простора за још једну реч, па хајде, изградимо ту причу звану ЧОВЕК и тај говор о ЧОВЕК-у...
Унутар ЧОВЕК-а сва богатства скрита, о којима мислити, а тек писати није нимало олака работа... ЧОВЕК вечито замршена тајна... Завирити у дубине ЧОВЕК-а, ма ког и било ког, тражи много времена, идеја, енергије, рада, снаге и труда... Док се палате нове граде, авиони лете, путнички бродови тону, земљотреси потресају, стене се обрушавају, громови туку и ударају, возови јуре, крокодили прождиру децу...
Сваки дан размишљам о ЧОВЕК-у... Свака мисао поклоњена ЧОВЕК-у није празна... Мучим се одгонетајући немогуће - шта је све ЧОВЕК?... Мучим се док исписујем странице... Из једне помисли, излети читав рој нових замишљених мисли, можда бољих и без цензуре, молим... Уз сваку нову помисао, додајем још покоју мисао, оним редом како ми падају на памет... Има их све више и све су боље и боље... Горде мисли моје... Мисли моје срећније говоре о ЧОВЕК-у, а све то скупа, к`о да покушава објаснити реч с` почетка - шта је ЧОВЕК?...
Пре свега, треба правилно спровести процедуру давања било какве изјаве или речи о ЧОВЕК-у... Важно је ЧОВЕК-а у обављању те одговорне дужности, заштити од могућих наших штетних речи, које настају погрешном употребом речи ЧОВЕК, док олако исписујемо осуду о другом ЧОВЕК-у... Правилан слободоуман говор о ЧОВЕК-у, посебно је важан и од изузетног значаја... Нису од пресудне важности разлози и побуде услед којих је тај говор о ЧОВЕК-у настао... ЧОВЕК сам бира начин свог личног изражавања, који је поуздан, само ако је створен и изговорен у акту неприсилне слободе...
Данас се неповољно угњетавају и гњече, скоро све слободе и права... Тема није, исправност или неисправност тих слобода и права... Тема је ЧОВЕК и то је од нарочитог значаја, како би исти тај ЧОВЕК могао и требао бити заштићен благовремено, од могућих техничких недостатака, нашавши се у сендвичу између понуђено заоштрених опција... Све има недостатке своје, и мане, што се лепо уочава, открива, али се тиме не уклањају неисправности и нелогичности... Доносе се мање отровна решења, мењају се параграфи, а за суштину говора о ЧОВЕК-у, нико не хаје, па у основи остаје што мање подобних речи и простора...
ЧОВЕК шта је - геније, луда, горостас или дете?... ЧОВЕК-ова природа, еластична, растегљива, променљива, претвара се у убојиту речиту снагу... Све изговорено о ЧОВЕК-у није од споредног значаја... Марљиви и брижљиви колекционари, то добро знају и вреднују поштено...
Огромна је вредност говорити о ЧОВЕК-у и није претерано да кажем, да за то вредно говорно сведочанство, награда изостаје... Говором о ЧОВЕК-у се не сме и не може трговати, јер то нема тржишну цену, али има невероватну уметничку вредност...
Чак и данас, говорити о ЧОВЕК-у, на начин који можда не желимо, не волимо, који нам смета или нас вређа, може да нас пре насмеши и одушеви, но да нас растужи... Тиме нам само открива даље, све оне појединости и немирне навике једног ЧОВЕК-а... И најузвишеније чело једног ЧОВЕК-а, без околишања речено, има своје недостатке, али нису све речи актуелне, већ само неке... И даље говорим о ЧОВЕК-у... Има ли актуелније речи?... Рећи некоме да је ЧОВЕК и назвати некога ЧОВЕК-ом... Има ли већег, лепшег, драгоценијег и узвишенијег комплимента, под овим небеским сводом?... Затварам очи и замишљам колико је пријатан осећај чути, да је неко некоме казао: ''Па, ти си ЧОВЕК''... Само ЧОВЕК, мали ЧОВЕК, обичан и једноставан, неопходан ЧОВЕК... Шта ту има компликовано?... Можда је проналажење лепих и правилних речи тешко?...
Данас је врло цењено, што теже и језивије говорити о ЧОВЕК-у, јер тако се стиче огромна добра реклама, а слушаоци много воле ружне утиске... Говором о ЧОВЕК-у треба изопачити и подвргнути руглу, нарочито ЧОВЕК-а, који није из нашег ''строја''... Изванредним доказима и необоривим аргументима, јер то је неумољива говорничка машинерија и воља већине...
Снага правичности, можда лежи и у томе да, говорити о ЧОВЕК-у сада је постала уметност, са украсима и стиховима, који падају у очи и штипкају попут песка... У позадини биће, оних немих што шапућу иза зида... Мене више ништа не згрожава... Шаптачи немају преко потребно зрнце снаге, да одушевљено кликну и викну: ''Добар говорнички уметнички исказ о ЧОВЕК-у... Тако снажан... Заиста потресно важан''...
Зашто важан?... Прво, ће нам рећи ко смо и какви смо, и к`о појединци и к`о разнолике различите масе...
Нема коментара:
Постави коментар