САВИНДАН...

Савиндан... Освануо леп и сунчан дан... Снег нападао ових дана, преко прага... Висе снежне беле завесе и са грана... Крећем, по устаљеном обичају, у уобичајено време... Љубим сваку белу снежну Савинданску стопу...

Сунце лепо, округло, греје... Изгрејала изнад брда покрупнија жута лопта сва од сјаја... Због тог призора, вредело је прекинути оно мало сна, што ми се некако пред освит саме зоре зацари... Није лоше кад човек само мало од сна откине... Узме таман колико му треба, то још једно мало парче, за нове радне снажне подухвате, експерименте, или већ шта?... 

Каква је била ово необично Савинданско бдење... Била је то необично чудесна и мирна ноћ, коју је једино нарушио лавеж паса... Један од њих беше и мој Џони... Тако мирна ноћ, да је просто било невероватно колико је мирна... А кад је ноћ мирна, по неком неписаном правилу, наредни дан, а можда и јутро, могу бити препуни неочекиваних изненађења... Нисам тако размишљала, али сад ми нешто дође у главу... Увек кажем, само нека је здравља... 

Иако на око мирна, готово мртва ноћна тишина и тмина, давила је и штипала, неком неописивом тежином... Била је то она од оних ноћи, када неке чудне кише крену да своје капи точе и точе... Напољу није било ни кише ни снежних пахуљица, али у тој ноћи нешто је текло кроз помрчину... Мислила сам да ће ујутро сав снег бити отопљен и растопљен, од те необичне кише, што склизну низ олуке, у цик зоре... Биће да је то само био, још један чудан сан...

Залеђене леденице висе испод стреха и пресијавају се на сунцу Савинданском... Небом пролећу птице... Нема их много... Оком свог мисленог апарата, шкљоцам и снимам,    тим омаленим трептајем ока... 

Џони се откинуо и ко зна куда скита... Знам ту је негде у близини... Упашће у туђе двориште и знам да ће по свом лошем обичају, украсти и довући неку стару крпу или папучу, патику... Шта све није довлачио у нашу авлију... Шта ако га неки срдити комшија, згоди цепаницом по глави... Ваљда неће... Бар се тако надам...

Успела сам утећи бар један сат, од свега... Опет сам се вратила колотечини... Имам сада залог потребни, па могу да се косим и носим са остатком свега онога што ми се припреми и спрема... Снег помало попушта и као да је одвећ одјуговило... Ваљда ће и залеђене памети људске мало попустити, отопити... Снег се пресијава и исијава на све стране... Леп дан... Имам заказано и код зубара...

Питам се, само се понекад питам - ако нам тако нешто чине и мисле (кад нам чине и мисле... и како нам чине и мисле...) пријатељи, шта ли нам тек чине и мисле непријатељи?... Ако нас тако љубе и воле пријатељи, како ли нас тек љубе и воле непријатељи?... Ако ли нам тако помажу пријатељи, како ли нам тек помажу непријатељи?... Ако је такво лице пријатељства, какво ли је тек лице непријатељства?... Ако ли су то све речи и само речи пријатељске, какве ли су тек речи и само речи непријатељске?... Ако је то песма и мелодија пријатељска, каква ли је тек песма и мелодија непријатељска?... Ако ли такву маску има пријатељство, какву ли тек маску има непријатељство?... 

Више ништа не разликујем, не препознајем... Слабо разазнајем... Зашто бих?... Такво је време, такви су људи, да напросто, не знам, кога да ословим са - пријатељу?... Кога за пријатеља да прихватим и сматрам?... Посматрам, осматрам... Непријатељ јесте страшна реч... Не бојим се страшних речи... Зато не волим непријатеље да бројим... Није добро о томе чак ни да словим... Непријатељи - да ли постоје?... Немогуће!... Опет сањам...

Постоје ли ловци на туђу несрећу и боли... Размишљам, колико је све ситно, бедно, јадно, лицемерно... Пепео и прашина...

Ову су ипак размишљања од синоћ или рано од јутрос... Сада бих рекла другачије... Ову су само моје мрве, испод лампе искапане, у ноћној тмини, исписане... Сада сунце греје баш потаман... Чују се и свраке... Полако се разилази оно мало магле... Небо ће да постане уплављено, онако нежно плаво, како већ на Савиндан и заслужује... Сијаће Сунце, необично лепо и јако...   

Џонија још увек нема... Не бринем се... Доћи ће, изненадно, у трку, да подели свој јутарњи оброк, са џивџанима, што још од јутрос облећу око његове кућице... Ено их 5 комада, кљуцају нешто у том снегу...