ЉУБАВ ПРАВА...

Та проклета вечита песничка питања,

Сада ме муче и прогоне, а да ли је

То страх, бол, патња, или радост,

Задовољство, Живот и Љубав права.

У надахнућу песничком видим и гледам,

У сваком зрну испраног морског песка,

У свакој капи пролећне априлске росе,

У сваком цвету белог ђурђевска – Љубав то је.

У мноштву биљних разноврсних врста,

У сваком речном камену, белутку и облутку,

У свакој планинској реци што тече,

Препознајем одсјај Творца, овде у времену.

Стварам неку своју песничку теологију под

Најблиставијим звездама, на Месечини, и

Сагледавам у виђењу овом, сву славу Божију,

У подвигу што ме уводи у тајне Живота.

Да ли ме воли Онај кога љубим, да ли? ...

Ако ме воли, Он ме признаје и познаје, у

Срце своје ме прима и привија, зове ме

Драга, медом и житом храни, чудо се дешава...