Седим над бележницом... Покушавам да сричем и пишем... По завршетку свих могућих послова у домаћинству, који су трајали као и једно радно време у неком од предузећа, поново се враћам омиљеном хобију из раног детињства: размишљању...
Данас бих да размишљам о још једном човеку и то човеку ''који је саградио прву употребљиву локомотиву''... Тај човек беше Џорџ Стивенсон... Родио се крајем 18-ог века у Енглеској, у сиромашној породици... Прецизније речено, 9. јуна 1781. године, пре 231 годину... Џорџов отац радио је као ложач на пумпама у једном руднику... Познато је да у руднику приликом ископавања ходника под земљом и кроз земљу, почесто се наилази на воду, коју потом треба испумпати, како би радови у руднику могли несметано тећи даље...
Када је Џорџ имао 6 година, волео је да од дрвета прави разне мале моделе кола и машина... Овај необичан дечак, постаје рано и шегрт на пумпи поред које је његов отац радио... Са 14 година, Џорџ је унапређен за другог ложача... Волео је посао који му беше поверен... Када би остале колеге завршиле посао, Џорџ би и даље остајао сам крај машине, тежећи да у њену конструкцију проникне и тако је упозна најбоље... Са 18 година Џорџ је био добар познавалац свог добро испеченог заната...
Радио је у руднику по 12 сати дневно, а након тог напорног и исцрпљујућег рада, сео би, узео свеску и нешто за писање и дуго би пискарао... Почео је с` успехом ишчитавати књиге из области технике... Вратио се опет омиљеном хобију из раног детињства... Почиње да прави моделе малих машина... Није имао новца, како би прибавио још књига... Није имао ни за материјал, који му беше неопходан за израду малих модела... Да би дошао до новца, почео је крпити попуцалу обућу својих пријатеља... Поправљао је и сатове... Тако је зарађивао, додуше, тек незнатно и мало...
Џорџ се жени и добија сина, али му жена умире... То је била прва, али не и последња несрећа... Његов отац постаје слеп, када му млаз паре из једне машине шикне право у лице... Џорџ је мало зарађивао, а требало се старати о мало сину и слепом оцу... У оближњем руднику у комшилуку, дошло је до квара на једној машини са пумпом... Инжењери који су тамо већ радили, гледали су и покушавали да тај настали квар уклоне... Тај њихов труд беше без успеха... Решили су да позову мајстора из комшилука... Џорџ је дошао и учинио оно што нико није ни очекивао... Поправио је машину... Али то није било све... Од тада та иста машина почела је радити боље, толико боље, да се причало како ради боље него икад пре...
Џорџ Стивенсон ствара још нешто и тако даје велики допринос, чиме су избегнуте веома честе експлозије у руднику... Израдио је рударску лампу са заштитом... Познато је да се испод земље јављају гасови, који лако експлодирају, па је било опасно кретати се с пламеном... У то време електрике још није било, па је долазило до великих рударских несрећа, које су биле изазиване лошим рударским лампама... Лампа коју је изумео Џорџ, била је право спасење и олакшање за пожртвоване рударе...
Са 33 године, Џорџ се полако приближавао коначном циљу, свог стваралачког генија... Прославио се својом првом локомотивом, као проналазач и градитељ исте... Било је и пре њега размишљања на ту тему, као и у његово време... Сви ти проналазачи су покушавали да саграде неку врсту кола са парним точком и да све удесе тако да пара окреће те точкове... Није им било дато... Стивенсон је израдио први модел локомотиве, а 25. јула 1814., начинио је прво пробно путовање... Није стао на томе... Наредних 10 година, посветио је разним експериментима... Тек 1824. године оснива своје прво предузеће (фирму, фабрику) локомотива на свету...
Шта бива... Почињу негодовања и против Стивенсона многи устају... Најпре свој глас против њега подижу власници бродова и власници кола, а убрзо и остатак света, који је зазирао од техничких иновација... До тада путници су превожени рекама, али се путнички саобраћај одвијао и копном... На једвите јаде, како то обично бива, Стивенсону бива допуштено да изгради прву пругу на релацији Ливерпул - Манчестер...
Дошло је време избора (данас би то био ''тендер'') локомотиве, која ће возити том ново-изграђеном пругом... Била је то невероватна утакмица и утркивање, на којој се појавио Стивенсон, али и још двојица учесника (убеђених у победу)... На сву срећу, понуда локомотива ове двојице понуђивача, показала се одвећ јадно и бедно... Стивенсонова локомотива побеђује жестоко, уз развијање брзине од 46 километара на час... Због брзине коју развија и постиже, локомотива понесе назив ''РОКИТ''... Тај дан беше, 8. окртобар 1829. и то је дан Стивенсонове велике победе и тријумфа...
Овај даровити човек, неуморни градитељ и неимар, понесе златним словима исписану титулу великог изумитеља, који својим изумима даде корисног доприноса читавом човечанству... Тако постаде и заувек остаде, један од најславнијих људи у историји људскога рода... Изградио је прву парну (добру и употребљиву) локомотиву... Смислио је и осмислио прву железничку пругу, са скретницама и сигналима и многим другим разним стварима, све онако како на правој прузи треба да буде и изгледа... Име овог човека заувек ће бити уткано у све оно што има везе и што је у вези са железницом...
Овај човек творац железнице, упокојио се 2. августа 1848. у 67 години живота... Слава му...
Нема коментара:
Постави коментар