На далеководу, по жици, начичкало се 19 голубова... Са друге стране жице, издвојена чучи, још једна иста птица... Осмехујем се птицама, којих укупно има 20... Птице мирно седе, горе високо на танкој жици... Држим дебелу свеску и танку оловку, доле на земљи... Поседале птице једна до друге, свих 19, ћутке... Само једна издвојена, по страни, штрчи... Као да је у неком великом ишчекивању, размишљању... Призор спокојан и радостан... Поседеле су тако пар тренутака, а после их више није било... Одлете су... Некамо...
Када одлете птице, остану слова, празне речи... Узимам слово по слово, реч по реч... Треба да израдим ново словно и речно тесто, које ћу најпре замесити од најфинијег просејаног брашна и чисте изворске воде... Благо посолити, уз додатак квасца и пар капљица маслиновог уља... Надошло тесто, развлачим полако и тако слажем, лист по лист најдивније јуфке... Свако ново слово, сваку нову реч, развлачим полагано дрвеном оклагијом... Све треба да буде учињено мајсторском вештином, док листови не постану провидни и прозирни као стакло... Прозрачни...
Када сакупим и направим довољно слова и речи, брзо их посложим у добро подмашћену тепсију, великих димензија... Онда их полагано спустим у добро подгрејану пећницу, да се истиште и добро испеку... Фино румено и испечено свако слово, сваку реч, заливам и натапам, најслађим слатким шећерним сирупом... Тако умешно справљено свако слово, сваку реч, износим на тацни и частим птице... Све уз широк осмех и још једну реч: ''Пријатно!''...
Нема коментара:
Постави коментар