ЧАРОБНА БРОЈКА - ДВАДЕСЕТ ТРОЈКА...

Недеља... Први јануар... Није јагуар, већ први дан у Новој 2012-ој години... Јутро такве непоновљиве лепоте и пијаног осунчаног заноса... Сат јутрос нисам чула... Јесам га навила синоћ, да звони тачно у 7 сати... Највероватније да сам устала, угасила звоно и вратила се опет у кревет да спавам... Ничега се не сећам... 

Мама ме пробудила у 7 сати и 40 минута... Драгоцено осећање пролеће ми кроз главу - касним. То ми се ретко дешава... Обично идем и пре времена... Лепо сам почела... Касним и то ме нервира... За 10 минута била сам спремна...

Кренула сам полетно, лаганим, ужурбаним кораком... Светлуцаве искре пролазе ми кроз главу - касним... Шта би било, да ме мама, није пробудила?... Касним 10-ак минута... Стижем муњевитом брзином... Изгубљене мисли, на том лепом месту сабирам... Ту време стаје... Тонем у мирис тамјана...

На путу до куће у зраку се осећа лепота... Светло небо изнад високо... Птице цвркућу... Помислим, да није ово пролеће... Знам, није... Зима је... Има и људи... Пролазе... Промичу... Додуше, нема их много... Сунце ме обасјава... Топим се од милине... Ходам и обраћам пажњу на реткости мале, што је иначе мој врли обичај... Мислим и запажам... 

Кући ме чека скувана турска кафа... Буђење и откриће лудо срећног јутра, изванредне префињености звука... Чекам са великим нестрпљењем да почне тв-е пренос Новогодишњег концерта бечке филхармоније... Какав дан... Биће то киша музичких искрица...

Данас је све у знаку најлепше музике... Цветним букетима из Сан Рема украшено и зачињено... То је блажено стање, које пажљиво желим да ослушнем... Бићу и сама... Све ми се жеље почеле испуњавати... Бучна радост пригрли ће ме чврсто, па ће ми натерати широк осмех на очи... Погледајте!... Гледајте!... Слушајте!...

У глави места нема за свакојаке мисли... Чудовишно радосно - ваистину се осећам тако... Живот је музика... Знам ја те звуке, како зграбе и запљескају искричаво, док чекам свако ново извођење... Звуци чаробне мелодије, испуниће сваки празан простор, свечаном брзином... Радост ми долази у сусрет, у сретање... Сањам на јави, ношена лаким кораком, лагано... Јасне визије пенушају попут вина и прште попут малих искрица, снажне реалности...

Ако се по јутру дан познаје, онда се и по првом дану јануарском, може познати ова наредна 2012-а година... Биће леп и осунчан дан... Биће лепа и осунчана година... Још 79 дана до почетка пролећа...

Почиње Новогодишњи концерт бечке филхармоније... Пренос из ''Златне сале''... Почело... ''Отаџбински марш'' из Штраус музичке радионице... Уследио је валцер под називом ''Плес за бал у градској кући''... Брза полка ''Или, или''... Полка уз хорску пратњу хора бечких дечака, старости између 10 и 14 година... Валцер ''Виенер Бургер''... Полка... ''Џокеј'' полка... Овим се завршио први део великог концерта... Скоро све, осим две композиције, из радионице Штарус...

Уследио је обилазак града Беча, путем краћег филма под називом ''Музика у ваздуху''... Од среће и музике радосне, у ваздух су полетели сви... Прва је кренула девојчица са црвеним балоном... Музика због које се летело у висине, извођена је од стране  музичког састава на челу са виолинистом, чије је име Тибор Ковач... Мислим да је реч о петочланом бенду... Нисам одолела, а  и да сама не полетим, заједно са летећим јунацима, по мом укусу, веома пријатног филма... 

Уследио је други део великог концерта... Бечком мајсторству нема краја... Цвеће из Сан Рема, музика, Златна сала... Јединствено јутро... Маестро и диригент дошао чак из Петерсбурга... Започиње ''Ђавољи плес''... Потом француска полка, под називом ''Поздрав уметника''... Уз валцер под називом ''Уживајте у животу'' наступили су и први балетски играчи, са прелепим наранџастим костимима... Беше то плес са повезом на очима... Следи нова композиција... Посвећена је држави Данској, која је од јутрос преузела председавање Европском унијом... Након тога, загалопирао је омалени возић... Захуктала се парна локомотива... Воз је кренуо, весело, зупчастом железницом... 

На сцену по други пут излази хор бечких дечака... Изводи се француска полка под називом ''Празник ватре''... Удар чекића, искричаво ковање музичке среће... Прште радосне варнице... На ред је дошла и чувена ''Кармен''... 

Моја прва радосница, отишла на догађај под називом ''Улица отвореног срца'', јављају ми преко телефона... Ту ме кратко прекидају, свега 2 минута... Брзо настављам и уживам у сваком такту тв-е преноса... Сада се још више радујем... Овом савршенству, краја нема... Укус, мајсторство и шта све још не... Све на једном, правом месту...

Уследио је део из балета П. И. Чајковског ''Успавана лепотица''... Полка ''Пицикато'' коју је један од Штрауса, компоновао у летовалишту крај Петерсбурга... ''Персијски марш''... Браво!... Уз полку опет наступ два балетска играча, балетана и балерине, у прелепом барокном дворцу, још лепших костима, обмотаних у прелепи злаћани покривач, на почетку и крају тачке... Као на једној уметничкој слици, сличне приче, која беше у крупном кадру...  Након тога проломио се Штраусов ''Делиријум'', препун невидљивих колебања душе, немира и на крају завршен са животном радошћу... ''Громови и муње'' брза Штраусова полка... 

Овим је званично завршен 72-и по реду бечки новогодишњи концерт... Диригент, коме је ово друго учешће, добија букет цвећа из Сан Рема... Најлепши поклон, беше аплауз, најверније публике из целога света... Божанствени осећај за музику, кад би имали сви...

Уследио је први бис... Беше то брза полка, под називом ''Тик, так'' из оперете ''Слепи миш''... Новогодишњи поздрав диригента и оркестра, уз препознатљиво - ''Срећа Нова година!''... 

Изведене су још две незаобилазне музичке посластице... Валцер на прелепом плавом Дунаву, уз пратњу балетских играча, обучених у тиркизно плаве костиме... Беше све, као да су, грациозно изронили из самих плавих дубина Дунава... Завршено је све уз звуке ''Радетцког марша''... 

Два сата и 30 минута... Двадесет три композиције... Зато и наслов - ''Чаробна бројка - двадесет тројка''...       

Браво!!!...