Априлске кише окупане мирисом
Најдивнијих љубичастих јоргована,
Миришу ове ноћи, кише пролећне,
Док густе беле дринске магле,
Ветрови благи односе у неповрат.
Са речне пешчане обале гледам
Уцветале јорговане, беле и плаве,
Окупане ситном кишом, крај
Пута нашег што стоје, док смо
Ходали боси, а сада самоћа боли.
Душа што ме силно воли твоја, види
И осећа, разуме и жели, на себе да
Узме све бриге моје, па о њима да
Брине и да се стара, као о својим
Најдражим стварима...
Нежни и мирисни цветови, зборе
Здружени, и дочекују тако беле
И љубичасте најдивније зоре, са
Књигом у руци, осуначане зоре, са
Осмехом на лицу, миришу јорговани.
Нема коментара:
Постави коментар