AGENT...

Šta je agent???... AgenT je onaj ko ima konjski gen... Otuda i sama reč - AT gen, tj. AgenT...Tito je imao pasoš "na ime kanadskog državljanina Spiridona Mekasa" sa kojim je "otputovao 1939 iz Moskve u Jugoslaviju"...Moj književni "arsenal" od danas je bogatiji za ove naslove... Šta ti je život... Baš knjige koje sam nekad davno poželela baciti na "lomaču", neverovatno ali tek sada dobijam apetit da ih čitalački istražim... Tako moj odabir pada na naslov "Enigma Kopinič"...Ja sam čovek bez ambicija...Čovek je više od konvencije...Priklanjam se i poklanjam svim velikim delima egzistencijalizma...Malo lubenice, za okrepljenje i osveženje...Čovek uvek živi između dva vremena: onoga što je bilo juče i onoga što će biti malo sutra...I dok taj zvuk gruva...ja prstićima pucketam...sa osmehom pevam...uopšte ne dremam...noćnu tamu tako teram...I tako kad počnem, mogla bih da tumbam i preturam reči i slova - ako treba sve do jutra... No, stranice ove sveske, uz mali prasak ću poklopiti... Nad koricama te divne sveske, otisak svoje duše ću staviti... Neku mantru ću onako smrmljati... Dah, uzdah - ponoviću... U noćni sanak i smiraj - zaploviću... Do jutra spavaću... Laku noć...Ja nisam od onih mlitavih (ako ih ima)... Kad je reč o rukovanju - ja sam od onih što uopšte ne vole da se rukuju... Al vole da putuju... I ako mi već neko ponese svoju cenjenu ruku, ja baš tako mlitavo ispružim i nerado svoju... To je po meni tako suvišno i bespotrebno... Ja odmah nacentriram oko i tražim da uhvatim pogled onoga ko se ka meni namerio da kao nešto ispruži ruku...A kad se iz moga srca otkine ta iskričava ptica... pa zalepša tim maštovitim krilima... golema se reč zatetura... skoči i poskoči... tri puta po mlečnom putu obiđe... pa opet kući svojoj dođe... ko nekad iz srca opet u akciju pođe... to iskričavo zrnce zlatotkano... pesme moje blago zakopano... sve u strofe neke meke zatrpano...Samo jedna prava reč...samo jedan dobar stih...nahrani i zasiti moju dušu...većma nego 1000 vekni belog hleba...Igra muzičkih tonova i boja, sve od podneva do ponoći... sa neopisivom količinom lakoće i nekog elana... sve bežeći pred večernjim umorom i prvim julskim sutonom... da pobedi sav taj grč i težinu tuđih briga... kao na nekom listu belog netaknutog papira...Kada dobro odvrnem (neki bi rekli - zavrnem) taj šraf u mojoj pameti, onda statusi izleću ko pčele na prvu jutranju rosu...(po fudbalski - na prvu loptu)...Nije to moj utisak, ali kažu ljudi kako se neki opet ljudi čude kad nas spaze i vide???... Pitam se - što li je to tako???... Da li je zaista tako???... Vrag će ga tačno znati!!!... A ja, uopšte tako ne msilim... Šta ja mislim???... Pokušavam malo da porazmislim na tu temu... Nemam polaznu ideju... Znate, a znam i ja... Pa da je i ustinu sve tako... Mogla bih samo odmahnuti rukom i reći - ma šta me se tiče...Kad vratim fokus na svoje sopstvo, onda počnem da msilim duboko, pa u svom tom razmišljanju, osmislim po reč koju... Zar nije bolje biti samo svoj...O čemu razmišljam???... Evo o čemu... Malo ću odškrinuti svoje misli... I pustiću te da svratiš i zaviriš (naravno ako stvarno to i želiš), tek onoliko koliko ti tvoje vlastito misaono polje dozvoli... Da u sve moje nataložene misli zaroniš, a da čist vazduh ne zagubiš... Pogledaj kako ta misaona bezizmerna masa, nestade u ponor neki bestraga... I šta da ti kažem???... Evo samo mogu da se nasmešim... I znaj - da smejem se sada Ja... Trala-la...Povlačim se u ljušturu svoju malu, jer tamo se besprekorno dobro osećam... Povlačim se u svoje vlastito unutrašnje biće... Povlačim se na neko vreme... Povlačim se bez imalo treme... Povlačim se da izbegnem svako moguće nevreme... Povlačim se bez dileme... Povlačim se...Bez šale - ja očito imam 3 duše...Podigla sam moju čip LK...I mnogo sam happy...Moja je srećom preširoka duša slovenska...Moja je srećom ko reka bistra... ko suza čista...Konačno pobedih u "ruskom ruletu"... I tu sam se oprobala... Super mi idu ovi kvizovi znanja...Možda se neko slaže sa mnom (a nije važno - ako i ne bude tako) došla sam do jednog neverovatnog zaključka... I neka mi niko ne kaže da ne postoje glupa pitanja... Po mom ukusu najgluplje pitanje ovoga i onoga sveta glasi: KAKO SI???... Ti najčešće ne znaju da odgovore na pitanje: KO SI???... A ono je mnogo važnije i suptilnije, zar ne???... Eto, još sinoć sam krenula da razmišljam kako ovo da jednom sročim... U ubeđenje da ništa važno ne preskočim... Valjda i nisam...

Vjenceslav Cenčić: "Kako živiš ti i tvoja familija? Javi mi se pismom. Meni je ovdje dosta vruće, ali rat je rat. Pozdrav svima. Stari"..."Trebalo se pripremiti za takav konspirativni rad, koji je bio odvojen od svakodnevnog ilegalnog rada partijskih organizacija. Morali smo stvarati nove veze i koristiti sredstva za prodor u neprijateljske redove i do glavnih izvora informacija"..."Tito je pisao jezikom posebnih šifri, kojima su se tada, zbog cenzure, služili jugoslovenski komunisti, pa će objašnjenja pojedinih riječi biti u zagradama,..."..."Vama, Kopiniču, nije mjesto u vojsci, suviše ste inteligentni da biste ovdje zauvjek ostali. Vi ste stalna opasnost po disciplinu posada, mora da ste komunist, kao i svi vašeg porijekla. Morate sami uvidjeti da tako dalje ne ide"..."Tito ga je do kraja svog života zvao - Mali... nosio je ime Valdes... bio je Vazduh... potpis Vokšin... Aleksandar... Stefan"..."Druže Kopinič,

Pročitao sam tvoje uspomene i nemam neke bitnije primjedbe, samo sam u čudu zašto ja nisam mogao prije saznati za izdajničko držanje Hebranga. Ono što si ti poslao u Moskvu o tome slučaju ja nisam uopšte dobio. Tu su bile već tada kombinacije sa Hebrangom.

Što se tiče imena koja nabrajaš kao saradnika, moje je mišljenje da ne navodiš prava imena, bolje će biti da svakoga pitaš o tome. Pozdrav Tito"..."Naime, u srži je novinara da žuri, da što prije izađe na vidjelo sa materijalom do kojeg je došao, pa makar to bili članci, ili neka serija reportaža"..."S Kopiničem, međutim, nije išlo lako. On je po prirodi čovjek koji ne voli mnogo da govori, koji se teško otvara, a ponajmanje voli publicitet".