Његова мисао је једноставно хармонична, закаснело преуређена, а јутра су му прекинула сањарења, накндано пробуђена, па сада између сна и јаве - зјапи Он као велика празнина...
Овај свет само њива божанске пустоши, где све се смисаоно руши, а рањени Он свој бол интензивно подноси, док река дозрелом брзином отиче, тамо где се све мање поверења у недоумици удвара...
Сачувај одлучност у глави и натерај себе да истрајеш у пристаништу овосветског неспокоја, равнодушно и преточи своје Ја у недовршено незграпно дело...
Враћају се испразни дани, а Он претражује наизглед обичну свакодневницу, а умор га учини опет празним, као и узалудна изгубљена борба, док издвојеност га лишава свеопштег бесмисла...
Нема коментара:
Постави коментар