Ivo Andrić: "I što pogledam sve je pjesma i čega god se taknem sve je bol"..."Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo"..."Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je - šutnja"..."Volite ljude, često im pomozite i uvijek ih požalite, jer su nam svi ljudi potrebni"..."Nemojte drhtati kao da je svijet hladna i prazna soba, ne zatajite svoje duše nikad, nikad, jer je divno i nerazumljivo uskrsavanje istina"..."Što više samuješ i ćutiš o sebi, sve ti je plići i luđi razgovor tvog susjeda"..."Ja prezirem bljesak gospodstva i lažni pjesnički stih, okrećem glavu od onih kojima je dobro i u kojima duša šuti"..."On tako dobro šuti da se već pomišlja da ga nema"..."Ne, ne želim spomena, neka budem neznan i nijem kao kamen koji šuti u temelju, neka me nestane bez traga i imena, neka moj tamni život - grijeh i patnja - ne baci nikad svoju sjenku na Vaš bijeli put"..."Касно у ноћ. Данас сам чуо у разговору како неко рече: "--- он и не зна шта је права срећа". Не знам за кога је то речено. Али како је јадан онаj који је то рекао!Ја не знам шта је права срећа, али зато ја и шутим. Шутим о својој срећи као и о туђој.Људи су у великој већини јадна створења. Своју срећу граде на варкама, а злим очима гледају око себе"...
Živelo nezadovoljstvo!!!...Nisam znala kako se to stručno kaže, ali Ja sam odvajkada veliki i slepi pobornik moderne ili dekadence...Idući krož život, čovek najpre treba (mora) da odredi (dobro spozna) kakva su sve zbivanja i radnje oko njega, kakva su sve stanja i atmosfere... No, čovek isto tako mora imati svoj stav vešt da ga uvek obrazloži... Kroz život čovek treba (mora) da prati sve razvoje i kad ustreba da bude kadar da pokaže (ukaže) na čemu se ti razvoji i grade... Takođe, čovek treba da uoči sva socijalna porekla i životna opredeljenja... Čovek treba dobro da razmisli (i neprekidno da razmišlja) o tome, šta sa takvima ima zajedničko, ali još više šta čini sve ono što ih ipak jedne od drugih udaljava... Čovek mora da prepoznaje psihološke strukture... Čovek mora da kritički gleda na svet, ali i na sve vrednosti koje se zastupaju u životu... Život je ipak na kraju krajeva, samo jedan od načina građenja (izgrađivanja i zidanja) dramskih likova... Čovek mora da ima svoj lični pogled na svet, svoje idejne stavove, a pokatkad bi trebao po koju svoju (ili tuđu) misao negde i da zabeleži (zapiše)... Stoga - beležite misli iz velikih (ali i malih) dela života...Sve mi narandžasto postaje i radost počinje da me hvata... Šta znači samo 1 detalj, recimo prekrivač????... I čim sam zamenila taj propust (nedostatak), GOSTINSKA SOBA je poprimila sasvim drugačiji - onaj pravi izgled... Moji gosti uživaće u narandžastoj boji... Prijatan boravak...I dobro pazi... da nestaneš mi na žulj...Sve što ushtete kupiti novcem... upamitite - da sve to nema taj visoki prirodni sjaj...Nek vas zabavlja... neko pametniji...Svaka kap julske kiše, daće mi nove snage... da osvežim sve te zaparložene dane...Ne morate pitati ljude - koliko srce imaju???... Pustite ih da nešto urade i odmah će vam sve biti kartko i jasno... Zvuči poznato...Moje srce ko pesma je... okretno... pokretno... odano... hrabro... Sve jeste - samo nije malo...Posle prve julske desetice... može se komotno reći: jul 2013-e miriše na hladne letnje kiše... kojih će biti sve više i više... sa manjim i većim iznenađenjima... kao što letnjim kišama i priliči... I nije da se time dičim...962 kilometra... I samo što sam ušla u avliju, kad prosu se takva kiša... grad... grmljavina... Srećom danas me nije okrznula ni jedna jedina kapljica... Danas sam sve lepo ućarila... Zub sam popravila... Doduše auto nije hteo da upali, pa sam kući stigla taksijem... Posle su mi auto doterali... Upalio je - ko od šale... Al mene da je hteo zezati - zezao je... Sve u svemu dan neopsiivo radostan i lep...
Нема коментара:
Постави коментар