Snaga i moć jednog ČOVEKA počiva samo u silini njegove ljudskosti...Sva društva su nam obezdušena... O toj obezdušenosti najbolje govori roman "Upotreba čoveka" iz 1977 Aleksandra Tišme... I tu se lepo vidi da i Zapad "nagrađuje" (dodala bih i nagrđuje) samo do onda, dok čoveka može da koristi (za svoje zamaskirane ciljeve iskoristi)... A kada se sve iz čoveka iscedi, onda taj milosrdni Zapad čoveka gurne u stranu... No, tu su sve anticivilizacijska ponašanja... I ovo se naučilo u školi (ali i u svakom sistemu jednoumlja) - dobro..."Pričali smo kako je lepo vreme" - (zavisno-složena rečenica, izrična, u funkciji je objekta)..."I najbleđe mastilo na hartiji mnogo je pouzdanije od najboljeg pamćenja" - kineska poslovica..."Ljudi ne znaju koliko je vremena i muke trebalo da neko nauči kako se čita. Ja sam za to prebao 80 godina, pa ni sada još ne mogu reći da sam na cilju" - Gete..."Tajna dobrog pisanja se sastoji u tome da se ideje koje se same po sebi podrazumevaju preskoče" - Monteskje..."Bolje izostaviti u radu nešto dobro, nego unositi u njega nešto beznačajno" - Šopenhauer...Kada bih bila u stanju da napišem svoj prvi roman, on bi se najverovatnije zvao "Vreme Života"...Pri građenju sve novih i novih beleški, preskačem sve one gramatičke naslove (gramatiku ne podnosim!!!)... I tako da se ne zamaram time kakav je raspored sintatičkih jedinica... Prostor dajem književnosti (prozi i poeziji) - svim tim Autorima i Delima... I zar je važno šta je fokalizacija???... Ili recimo učiti o informativnoj aktualizaciji zavisno složene rečenice... Ili obratiti pažnju na komunikativnu koheziju i način upostavljanja veza među delovima teksta... Ili o specijalnim tipovima nezavisne rečenice.... Ili pragmatika i govorni činovi... Ili struktura razgovora i teksta... Eto zbog gramatike, pobegoh od književnosti... Tako je bilo i kod učenja jezika... Odustadoh samo zbog ubitačno smornih gramatičkih pravila... Da čovek nauči lepu reč, dovoljan mu je dobar sluh i pamćenje kako se izgovara ta ista reč...Da li je postalo zabrinjavajuće stanje, kad čovek nema čemu da dodeli "lajk"???!!!... I taman rešim, pa se svojski potrudim, kako bi se jošte reklo i nakanim... Da nešto neobično i lepo nađem, pa sa vama podelim... Kad gle čuda - nema statusa da mi se svidi, a ni fotografije... O, pa ja postajem sve izbirljivija i izbirljivija... I šta da se kaže, osim - laku noć društvance...Prethodno izgovorene reči prikazane u slici...Uzvodno kuljaju beli oblaci magle...Niz polje... razleže se zvuk groma...Još jedna neverovatno odlična vožnja... po suncu i kiši... pomešano... uz dosta vetra... odlučno i izdržljivo... letela sam ko kometa... Nije neki veliki učinak - al mogu pridodati spisku još 26 pređenih kilometara... A kada je naišao taj veliki pljusak tamo iz Bosne... sakrila sam se pod krošnju nekog drveta... upadoh u sred trnja... i zaštitilo me poprilično... Onda je pljusak stao...
Dobrica Ćosić: "Narod ima 3 bitna svojstva: da proizvodi hranu, da glasa i da ratuje. I, ponekad da zbuni maštom i svirepošću"..."Pobeda bez pravde u sebi, nije pobeda. Ko samo mrzi, ne može biti pravedan"..."Ko je spreman da umre, može u ratu svakog da pobedi. Bez života svog za sobom, smrt je konačna"..."Mi smo srećni onoliko koliko volimo i koliko nas vole"..."Dobrota je najveća i najređa ljudska vrlina"..."Svaka se bitka mora najpre dobiti u svom srcu, u svojoj glavi. A u vojsci, najpre u štabu"..."Vreme nikad ne radi za slabe i male. Oni moraju da rade i za sebe i za vreme"..."Opasnost osvešćuje ili osvetljava, životu daje pravi značaj"..."Otadžbina se može razumeti samo u ratu i ozbiljno jedino voleti u porazu"..."Nestrpljenje odlikuje slabe i zastrašene"..."Prva bitka uvek je protiv sebe. Ko je izgubi, izgubio je i poslednju"..."Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu"..."Rađamo se u svetu koji nam je u skoro svemu nepriajteljski. Koji nas je samim rođenjem učinio zavisnim i ugroženim. U takvom svetu prosto je čudo koliko je čovek dobar"..."Čovek samo od ljudi i zbog ljudi može istinski biti nesrećan. Čak i kad nas vole i kad ih volimo"..."Ljudski život je onoliko vredan koliko smo istina saznali o njemu"..."Ima takvih vremena u životu naroda kada se ne postupa najpametnije nego kako se mora i može"...Velika pobuna rađa se u umu; pobuna iz stomaka i srca lako se gase"...
Нема коментара:
Постави коментар