Ono što se drobi i mrvi, ne bi se smelo nazivati čudom ili čudesom...Pesma jeste jedini isečak duše, gde je smestivo samo ono što čovek iznad sebe najvećma poštuje i voli... Za trice i kučine, tamo mesta nema...I u svakoj beznadežnoj poziciji, najbitnije jeste borbeno istrajavati...Bitno je samo ono što uspeva da potkači sva naša maštanja i rasplamsa sva prisećanja...Kao što u graditeljstvu ne postoje proizvoljne linije, tako isto u našim govorima ne postoje slučajno izgovorene reči...Čovek jeste više, a i mnogo iznad, recimo: praznog čamca... I stoga da to SVE ne bi dovelo Čoveka u jednu prazninu, Čovek ne sme više nikad obesmisliti i obezvrediti samoga sebe (svoje lično JA)...Pitam se... Pitam se: Ko ima veće živce, da gleda sav taj nered preko žice???...A kad proradi moja trica... mogu samo da dodam: Bolje biti kopija, nego krvopija..."Zemlja je treća planeta po redosledu udaljenosti od Sunca. Ona je najteža u odnosu na stenovite planete (džinovske gasovite planete, kao Jupiter, još su teže), i ima najveću gustinu od svih planeta Sunčevog sistema. Njena putanja, 150 miliona kilometara udaljena od Sunca, obezbeđuje joj umerenu temperaturu.Gledana izdaleka, Zemlja se javlja kao jedan od najzanimljivijih članova Sunčevog sistema, možda i zbog svog uvek promenljivog omotača, sazdanog od oblaka, koji dozvoljavaju da se kroz njih pojave obrisi kopna i mora. Zemlja je mnogo sjajnija od Meseca, ona reflektuje oko 40 % svetlosti koju prima (mesec reflektuje samo 7%). Gledana sa Merkura, Venere ili Marsa, zemlja deluje kao neka lepa plavkasto-sjajna zevzda, ali, za ovo posmatranje s Jupitera ili s drugih udaljenih paneta, bio bi neophodan teleskop, jer Sunce pomračuje zračenje zemlje"...Koliko verujem u neke davno ispisane afirmacije... najbolje pokazuje to što skoro nijedna današnja fotogarfija nije ugledala svetlost dana (onu siću ne računam)... Prosto nije ispalo kako valja... Koliko se god branila il ne - priznajem vreme utiče na mene... Tako kad vam baš iznutra nije sve po dobroj volji - ne izlazite pred fotoobjektiv... Ako već izađete - uočićete upravo sve ono o čemu pišem... Nešto će iz vas štrčati... Jedino šta mi je išlo od ruke - beše iščitavanje započete knjige... Stukla sam 6 glava... Za prvo javljanje toliko...Danas sam pre kiše oprala kosu... Onda sam posle prve kiše krenula na vožnju... U povratku opet je krenula kiša... Pokisla sam više nego juče... I promrzla... Sad se zagrevam toplim čajem... Bila je to neverovatna vožnja - ispod dalekovoda, dok sevaju munje i lome gromovi... Imam nameru da povratim svoju posustalu snagu i da odvozam što više kilometara... Zato koristim svaki dan, bez obzira na vreme il nevreme... Opažam da je sve manje hrabrih...
Нема коментара:
Постави коментар