Ovaj život može da naliči i na ronjenje sa svom ful opremom... no ja se uvek zabezeknem i pitam: što takvi profesionalci, rone po plićaku, pa ometaju kupače koje grč često u nogu hvata, pa se drže blizu obale da viknu "upomoć" ako zatreba...Najvažnje jeste ono šta čujemo da kažu dečja usta, jer niko ne ume iskrenije oceniti nešto ili nekog nego čista dečja usta... Mi ljudi smo lažovi... neiskreni jedni prema drugima... zavidni... manipulišemo istinama ili lažima - svejedno... Tako, niko nam lepše lekcije nije mogao pročitati nego neko bezazleno dete...I tako sada živim epitimiju, kojoj nema kraja...Meni nisu trebali produhovljeni likovi da nametnu epitimiju... Ja sam svoje epitimije nametala sama...Ja ne da ne mogu, nego Ja neću da budem kopija onih tuđih prilika i neprilika... Ja sam takva kakva sam i briga me ko me prihvata, ko me ogovara i tome slično... S moje strane sve vam je razrešeno... Ja vas ne diram, ne sabotiram... pa nemojte ni vi mene...I na kraju ovog dana u kome smo preživeli neka ne bude za shodno ipak reći: Kakvi su ljudi oko nas, takav nam je i život...Nisam ja napisala ništa epohalno, a ni važno, no uvek je bilo velikih imena koji su potkradali i krali moje malo bedno slovo...Lako je "pecati" ili "pokositi" ljude kao što sam ja, kad sam sama bez trunke sumnje pričala i pisala, šta volim a šta ne volim... No, kao što rekoh moje vreme se deli na ono pre i posle Sicilije... tako da će sa mojom malenkošću dalje"druženje" ili "saradnja" biti dosta teža... Iskreno rečeno: nemoguća... Hvala unapred!!!...Nedužnima sam "zamerala", a lažnima sam slepo verovala - kakva budala Ja...Najveća greška bila je "zaključati" ovako male i bedne, neuke, kao što sam Ja... mi smo i sami naučili da se sklanjamo sa tuđih staza i da najmanje ugrožavamo ili otimamo nekome nešto... i to je neoprostivo i jako teško...Predmet od koga se doista užasavam jeste katanac, koji tako crne i negativne asocijacije može da probudi u jednom posve glupom bezazlenom biću kao što sam ja...Ljudi promiču vazda neki "novi", no priče davno ispričane, još uvek su stare...Školovan i stručan čovek će vam uvek reći da neke preživljene i vešto istrpljene događaje nije mguće uopšte zaboraviti, no samo će vam prostak reći kako je sve lako i kako se sve očas posla zaboravi tek tako...Kad sve prođe čovek bi možda još koju rečenicu mogao da doda, ali onda shvati da su ga preživljeni i pretrpljeni strahovi i više nego odlično "edukovali" da je najmudrije da ćuti...Onima kojima niste valjali a ni trebali kao vernik, još manje će te valjati i trebati kao Komunista... Živeo Čovek pre i iznad svega!...Postoje vrhunski dobre i praksom Života proverene revolucionarne Ideje, koje ne treba ni za milimetar izlagati promenljivosti ili izmenljivosti nekoj... Živele takve Ideje, koje su stvorile Velike Ideologije!...Kroz NOB je svaki Čovek naučio da ne bude SNOB, a ni ROB!...Neke Narodno Oslobodilačke Borbe u nama još kao da traju bez prestanka...Onaj koji je nešto svojom rečju kazao ili pokazao, nije dužan da bilo kome ili ikome i još objašnjava: šta je time točno hteo... jer sigurno postoje skrivene službe i tumači koji se time bave i koji su za to predebelo plaćeni...Krava kaže: MUUU... Ovca kaže: BEEEEE...U rečenici pretežno nije toliko važno gde ste koji interpunkcijski znak stavili, koliko je doista važno i snažno: šta ste suštinski svim tim slovima hteli reći, izreći, a najmanje poreći... Slično je i na fotografijama, koje posmatramo, smatramo i opet ništa ne znamo...Neodoljiva svestranost jedne ljudske revolucije i evolucije, zrači sa onoliko sažetosti i doslednosti uma i duha, koliko joj sva njena dalja istupanja uočavaju misao širine iz izvora nepresušne snage, skrivenih unutar gledišta udruženog sa suštinom Svemira...Velika pažnja formira sve one reči kao kroz jedinstvene uticaje na moderne tokove Života, gde je neophodna samostalnost uslova za večite težnje i pokrete originalnog stvaralačkog genijalnog duha...Pokrenuti reč junačkog držanja, kao izraz velike današnje težnje, da svaki trenutak sa rečju što lepše izgleda...Pre propagiranja neke svetle Ideje, mora se sa sigurnošću izdejstvovati cilj borbe, utvrđen još na načelima samostalno iskazane reči, u jednom posve datom trenutku, bez tendencije da tu istu reč i dalje onemogućava neko, kako reč nešto jezgrovito opet ne kaže...Od 23 juna potrošila sam 11 cigareta... I nije neki prosek... A usled mučnine neke sam ugasila već na pola... 3 sam potrošila na goste i to se ne računa... Još tragam za paklicom koja mi neće stvarati te nepodnošljive mučnine... Možda sam ja nabasala na neke prejake cigarete... I baš vala hoću da se pokatakd častim 1 cigaretom, tako kad mi se ćefne... Samo da nađem načina da doskočim toj mučnini... I posle 19 godina opet sam aktivirala svoj mali cigaret staž... I što je najlepše moja Mama me podržava u tome...Na prvu loptu neka reč poleti paradokslano, ali sve je to fudbalska činjenica, jer reč ne bi smela biti monotona i nedisciplinovana... Reč znamo služi za pomeranje istorijskih granica, jer reč jeste ljudska pobedonosna prekretnica... Reč je pokretač i okretač... Letač... Zato neka reč poleti kroz prozore u Svet...Ja znam da neki ljudi imaju potrebu za chatom, ali iskreno da vam kažem ja nemam... A kad mi se već neko javi, ja ga kulturno ispratim i pratim do neke granice... I nemojte misliti da će mi se nauditi ako mi se više niko ne javi na chat... Videćete... Ja i dalje živim i živeću... A za razgovor uvek će Život namestiti slučajne ili namerne prolaznike... Bez brige... Život je neshvatljivo Čudo nad svim Čudesima...Proglašavaju zlim sve ono što ne mogu da saviju oko svog malog prstića...Revolucionarni elan moje današnje reči nikad ne opada, već neprekidno sa dolazećom inspiracijom raste i porasta, za budućnost dorasta... Narasta...I tako ja pokušam strancu da definišem pojam Kosmosa... I kažem kako je za mene Kosmos jedan jako dobro uređen sistem velikog i veoma dobrog (tačnog) poretka i velikog reda, jedne mnogomoćne Prirode... Kosmos je jedna Velika Sila...Reč iza koje strah se neki skriva, nikad neće (a niti može) biti odvažna i odlučna... Reč mora biti slobodarska...Nikad Čovek ne treba da okleva kada želi da izbaci onu reč prilagodljivu i pravu... Odvažnu i snažnu... Hladnokrvnu... I primerenu...Neuništiva svelepota jednog ljudskog Sveta i Života, leži upravo u tome što niko ne može (a i ne treba) tog Čoveka da razume...Proročkim rečima ne moramo uvek nužno zvati one koje su se obistinile ili koje se obistinjuju... Skro svaka nam je reč proročka, jer reči pre svega jesu iste one reči u koje Čovek snagom svog stvaralačkog genija aktivira svoj stvaralački proročki proces i živu aktivnost, a u šta sve tako neumorno utiska trag svog ličnog žiga ili pečata, gde se sažima srž čovekovog delatnog Života...Svaka naša Reč ima svoj utabani revolucionarni Put, koji mora sama da prevali i pređe...Svaka naša Reč mora posedovati najpre pobedonosni hod kroz vekove i vreme, svoju unutrašnju nenadmašnu snagu i snažnost, jedan prkosni kontinuitet trajnosti večne i bogatstvo lepote jednog stvaralačkog duha...Snaga jednog ljudskog bića počiva na njegovoj pesmi, reči i veštini...
Нема коментара:
Постави коментар