ČOVEK...Čestica sam kosmičke prašine...Ivo Andrić: "Svejedno je koja je vaša istina, glavno je pronesite je kroz život kao svetinju i ne izneverite dušu svoju nikad"...Milad Obrenović:"Ja ne pišem ode, ne pišem poeme,možda i ne valja poezija moja,al sebe svrstavam u braću boeme bez obzira na to koja im je boja"...Oskar Davičo: Poznato je da je do 1947 radio kao novinar, a posle toga za sebe kaže: "Otada ne radim nigde, privatan mi je život nevidljiv, osećam i mislim angažovano, pišem strože"..."Sve drugo što bih mogao reći o sebi isto je toliko svakodnevno i nevažno. Dok je živ, čovek ne pristaje da se svede na svoj život samo. Ako je taj čovek nesrećan i pisac, oseća da mu je i život nesvodljiv na sav onaj energetski doping knjiga koje je napisao, koje piše, koje će napisati"."U suštini, nisam napisao ni reda koji ne bi bio izazvan nekim impulsom što, dolazeći izvan mene, nije izazvao u meni onu VARNICU uznemirujućeg nesporazuma što goni na prilagođavanje mašte novonastaloj nevolji iz koje mora van, pa luči objašnjenja i nade dok se iz ponuđenog obilja ne javi onaj stres što će obasjati unutrašnje nerazumevanje. Sad polazno. A ponovo uspostavljeni strujotok osvetliće stare pejzaže tamo gde ranije to nisu bili. Učiniće nam se novi. Možda će to i biti. To je tako od prve moje pesme."..."Gole činjenice: - Isteran sam iz šestog razreda gimnazije, jer katiheta nije hteo da prizna da je božje obličje (po čijem je obrascu napravljeno ljudsko lice na početku čovekove evolucije) moralo biti slično majmunskom"...U beleškama Oskara Daviča pronalazim, šta je rekao, kada je napisao prvu pesmu... Opisuje svoja stanja pa kaže da beše: "drhtav, uplašen, smeo, tužan i radostan"...Дајем идеју за блог или страницу... Наслов - назив: КОТАРИЦЕ ПРЕПУНЕ СНОВА...Ako (tako u engleskom jeziku na IF počinju kondicionalne rečenice)... Evo jedne: Ako u tvojoj glavi pronađem tri čiste - biće više nego dovoljno...Pri spoznavanju nekih određenih tipova ljudi, možete zaraditi sledeće:1. zubobolju,2. glavobolju,3. gušobolju,4. srdobolju...Zvuči kao pitanje u kvizu "Milioner"...Nema boljeg načina nego spoznati čoveka kroz njegovu reč (pa bila ona u ma kom obliku il vidu)...Kad zablista savest čista, ni jedna laž više nije ista... Kad olista lipova grana, ni jedna lasta više nije sama...Kad ista pomodre slova, ni jedna moda više nije naj...(neuspešni zalet u stih)...Moja narav nije pravolinijski ravna... Moja narav nije plitka ko tacna... Moja narav jeste neobično vredna poput malog krilatog mrava... Moja narav se teško u sve te kalupe uklapa... Moja narav se ne rasklapa... Moja narav se teško sklapa... Moja narav da se savlada i da se njome ovlada - e tu doista treba dva deci zapleta... Nikad raspleta...Tupoglavci - punoglavci... imaju grdne more... ne znaju - kako dalje da se sa mnom bore???!!!...Reč jeste bila moje najjače oružje... No, kako su svaku moju reč izvrnuli naopčke putem oštre kopačke - prestala sam da koristim istu tu reč... I ne samo to... Skoro svaku moju reč, proglasiše za kontradiktornu - pa eto još jednog razloga da na tanjiru bude sve manje reči...Nema reči... I ko to kaže da je reč ikad postojala???... Ta reč - odveć nema i prazna... Reč - svaka zamrla... Utišana... Reč koja ćuti i spava... Reč bačena... Podbačena... Zarđala... A sve što u kap kiše stane - nije reč... Vizija... Iluzija... Reč ispošćena... Upropašćena... Uprošćena... Taj prostor bez reči... Kad nema ničeg u praznoj vreći... To je poraz svakim danom sve veći... I na sve to, zaista - nema reči!!!...
"Онога часа када си се пробудила у свемиру, била си
саздана у младости,
у расцветалој лепоти.
Од века до века била си љубимче света,
о, непревазиђена лепото, Урваси".
.........................................................
"Погођени твојим погледом, сва три света
узнемирила је младост;"
...........................................................
"Као пчела пијана од меда, заљубљени песник лута
жедног срца
и пева необуздану песму усхићења.
Док ти... ти се крећеш, уз звецкање алки и њихање скута,
немирна као муња".
Рабиндранат Тагоре
Нема коментара:
Постави коментар