Na mene bi ipak trebali biti jako ponosni, jer se bukvalno ponašam kao divljakuša kad god je to neophodno, prava pravcata Rosa Salvahe...
Sve svoje staze prepešačila sam prilično bolnim i ranjenim nogama...Sa mojim mišljenjem nije potrebno da se bilo ko na ovom divnom svetu usaglasi, no isto tako moje pravo izbora ma kako god da jeste surovo, takođe niko nema prava da mi osporava ili da se nad tim zgrožava...Koliko god nemoguće zvučalo, no najlepše je kad čovek otkači sve od sebe i ostane sam samcati...Ne znam kako će ova njuškala podneti fotografije koje tek treba da uslede... da se ne šokiraju... Hahhaa...Razočarana sam onim što su mi neki rekli odmah nakon povratka i načinom i temama tj. tračevima kojima su me obasuli... i ne znam kako misle da me to tek sad zanima, kad me doista nije ni pre ovog putovanja zanimalo... Srećom već sutradan po sletanju aviona, meni su začepile uši, procurio nos i oduzela mi se moć govora... jer ja doista nisam u stanju da govorim ili odgovaram na pitanja tupasta...I kao što to život uvek potvrdi, ja ponajmanje umem da se snađem u koži svojoj, dok oni drugi o mojoj koži da se preterano brinu itekako umeju i znaju...Budite bez viška brige, ja sam se od vajkada osećala kao marabu ili ružna ptica...Fotografija može i da zavara itekako, pa stoga otvorite i šesto čulo pre nego donesete neki od zaključaka...Sutra sledi nastavak dana osmog ili 9 jula, pa kako vam draže...Vreme je da započnem dan sedmi ili 8 jul..."I was knocked out... For all the ups and downs, there is some quality there. So I feel like I can walk into my house justified. The highs were very high - sometimes too high - and the laws were low, but somehow it all still hold up"-Billy Idol."Ja sam ispao ... Za sve uspone i padove, postoji neki kvalitet tamo. Tako se osećam kao da mogu da ušetam u moju kuću opravdano. Usponi us bili veoma visoki- ponekad previsoki - i zakoni su bili mali, ali nekako se sve još drži"..."DANAS NA SVET GLEDAJ NEKIM DRUGAČIJIM OČIMA"...poruka iz Sirakuze...I tako ja sam više za koncert na kome se nepomično sedi, sluša sa produbljenom pažnjom i ćuti, pa i na te varijacije razmišlja... ovako koncerti na kojima se đuska ili skače za mene u životu ovom više ne važe... Klasika i ozbiljnost - moj stil..."Fall in love" - pasti u ljubav za nečim = zaljubiti se u nešto...Kroz život obično i sasvim neometano, nabasamo na 3 puta... Prvi je dobar, drugi je loš, a treći je najgori...I tako dok čitam sve te pesme, primećujem: neki pesnici su najtvrđe stene... neki ogromne gromade... neki visoke planine... neki čitavi planinski lanci i masivi - nepregledni i nedostižni... neki omanja brda i bregovi... neki obična polja i doline... neki brze reke... neki zelene livade... neki sitni kamenčići i manje krupan šljunak... neki najfiniji pesak... neki obična prašina... Nigde više raznolikosti...Dobro je dok osećaš, pa taman to bio i osećaj promašenosti, a što sve skupa ili zajednički znači: živ si, nisi mrtav i sasvim otupeo...Treba li odgonetati misteriju jednog pesničkog dara i stvaranja???... Treba li se pitati, kakve su to pritajene i skrivene moći jednog malog kreativnog gena???... Treba li čeprkati i tražiti šta to sve unutar sebe, skriva jedna pesnička duša???... Treba li baš toliko njuškati po stvaralačkoj energiji i sposobnosti jednog veštog pesničkog uma???... Treba li biti zgrožen nad svakim razotkrivenim i otkrivenim ličnim pečatom, izrazom i iskazom, jednog promašenog poete ili poetese, svejedno???...U svoj svojoj ograničenosti, čovek ipak uspe da nosi i donosi, misli i unosi skoro u sve, svaku svoju reč...Poezijom pokatakd kao da se nadolazi i preskače svo ono izgubljeno vreme i to upravo tamo gde su u jednom nebitno malom i jedva primetnom trenu, svetlost i tama, pokazali koliko su jedno i neodvojivo, nedeljivo, ali i razdeljivo, kao što su to dan i noć, skoro veoma često...I kao da razljutismo Dadžboga - boga kiše, pa on po nama sada bez prestanka pljušti i lije... Ili bog osvete zvani Besnar opet nešto naokolo preti... Ili Perun bog groma i oluja, misli da nas malko sredi... Eh, dobri naši Stari Sloveni..."Svaki sanjač plamena moćan je pesnik"-Gaston Bašlar..."Da nije sunca, po drugim zvezdama mogla bi biti noć"-Heraklit..."Испитали смо просторно васељену и видели да живимо на зрнцу прашине које кружи око једне убоге звезде у забитом углу једне тамне галаксије"-Карл Сеган..."Из ковитлаца звезда изроњава мала земља, изгмизања по Земљи изроњава мали човек и надаље га историја носи кроз раздобља, мравињске културе које она гази да би их он упорно, испочетка градио"-М. Бубер..."Човек је jедино биће које је распето између макрокозма и миркокозма и зато му ништа друго не остаје него да плаче и да се диви"-Алберт Ајнштајн...Družeći se sa vorkoholičarima, postala sam i sama vorkoholik...Da nije muzike, poezije i vešto sročenog stiha, svet bi ovaj ovde, bio samo prazna gomila: buke, vike, cike, rike, a bogami i neprilike...O, tanane i prefinjene misli moje... već dugo vam nisam rekla - da vas volim i prihvatam baš takve kakve jeste... Tek sada kad spoznadoh u buđenju ovom, koliko je to važno - usudih se da o vama ovako zborim... i da ništa drugo ne romorim, niti govorim...Izgubljen je samo onaj sat i dan u kome niste uspeli zavoleti i prihvatiti samoga sebe, upravo onakvim kakvim i jeste...Ljudi koji imaju fantastičnu prošlost, bez ikakve bojazni započinju svaki dan, molitvenim prizivom - baš istih tih duhova prošlosti....Mora da nastupi takav trenutak, u kome se sa izvesnom dozom razmišljanja, iskreno zapitaš: da li da još jednom izvirim u sva ta tvoja izneta unutrašnja stanja i shvatanja???... A nakon svega toga, možda bi trebalo, da malo iskoraknem u desno, jer ne volim levo... No, ti nemoj više nikad da me teraš da mislim i idem samo pravo... Jer, pravo nije uvek i uspravno... Počelo je da liči na upravno...Pre ili kasnije, o čoveče - moraš na sve da otupiš i oguglaš, ali ne smetni ovo sa uma: ne smeš nikad da zatupiš... i baš toliko da zaglupiš... I kad ka tebi polete tzv. "neprijateljske strele" il blaže rečeno sve te šarene komete... one signalizirajuće svetleće rakete - ti već nekako na sve trepneš kao svako nedužno dete... Pa se sve manje pitaš - o, ti predivni svete - gde sve pobegoše i nestadoše, sve te - kučine i trice... Te namrgođene nevesele ptice...Mnogo je korisno i poučno, kada vas život lomi i melje na što sitnije komade... Jer vrlo brzo, svi ti dobro usitnjeni komadi, očas posla se skupe i slepe... A potom nastane veličanstveni višebojni mozaik... Skockan i lepo uklopljen... Uobličen i uokviren... Celovit...Nije da nisam razmišljala - da koju reč kažem, iskažem ili već nešto napišem - ovde zapišem... I baš kad sam je htela izviti i ko čist list pred vas izenti - gle čudna čuda... Baš ta reč, kao da zastade... Negde opet po strništu zape... Dobro me ogreba reč ta prava... Moja misao koja retko kad hoće da se uspava... Reč ta što se uzjoguni... Pobuni... No, misao je pokri moja blaga... Pa reč ode da spava... Laku noć..."E, pa da ti nešto kažem. Snaga ne znači nedostatak straha. Ona ne znači hrabrost, niti dominantnost, niti donošenje pravih odluka u pravom trenutku. Ona znači da možeš da prihvatiš udarce sudbine i da preživiš. Znači da možeš da napraviš najbolje od onoga što imaš. Ti si to uradila na najteži mogući način..."...Novo pospremanje u našoj avliji... Preselili smo Džonija na novu lokaciju... Sada je kućica na ulazu kod kapije... Između divlje višnje i marele... Sada ima pogled na ulicu... Odmah je proturio glavu kroz ogradu i zeva na džadu... Po prvim reakcijama - lokalitet mu se baš dopada... Iskopao je i svoju prvu rupu...
Нема коментара:
Постави коментар