Присутан је мисаони узлет, а ја осмишљавам и обликујем твоје наметнуте идеје и као да више ништа нећу исказати, па учитавам део неба, веома надахнуто и постајем тежња, док одевам се у бесмисао...
Потпуна слика природе нови је аспект, сложен и замршен, а ти не можеш то објаснити, јер ниси више предмет мог интересовања и време уочава полет живљења...
Израз немоћи поништава снажна и брутална реч, у непосредној близини неумољивог ума, откровење је моја зачуђеност, пред смешном стабљиком, коју ненаметљиви лептир једноставно опажа...
У равнотежи зрачак Сунца, а у ваздуху мирише Слобода, та издашна загонетка људске тежње, а песма без реакције у царству осредњих чула траје...
Нема коментара:
Постави коментар