"BEZ USPOMENA SAM I PJEVUŠIM U MAGLU"...

Videla sam i binu u Taormini na kojoj će 20 jula koncert održati Bregović... koraknula sam stepenika dva da se popenjem i slikam u tom divnom amfiteatru, ali me nisu pustili... strogo je čuvana bina ta...

I "et finito" - na kraju i grublje izrečeno tamo sam na Siciliji videla sledeće:

1. sicilijanska sela - Forza d Agro i Savoka

2. vulkan Etnu

3. Sirakuzu plus krstarenje do ostrva gde su kuće Monike Beluči i ostalih diva

4. Palermo.

5. Monreale

6. Isola Bela - čamcem

7. Kanjon Alcantara

8. Taormina i to 4 puta...

Brzo sam se raspakovala kada sam pristigla večeras... onda sam se najela lubenice koju sam i najviše poželela... a onda sam oprala 3 mašine veša... i za sutra imam i četvrtu da uključim... A sutra ću i da okrpim zube... A prekosutra da mogu: opet bih da poletim...

Šta mi se još izdešavalo???... U kratkim crtama - jedući pistaće slomim nokat na levom palcu... A danas u povratku slomim i nokat na desnom palcu ruke...Pokvarila sam sestrin fotoaparat, odvalim vrata za bateriju, tj. polomim... i umalo to isto i na mom fotoaparatu da se desi... Jednom mi zakažu baterije na jednom od izleta... Mnogo sam fotogarfisala pa se i energija unutar baterija trošila... Jednom dobijem na pozajmicu batreije i tako se spasem... Moj računar upravo primi tek 3817 fotografija... Fali mi još malo prostora...Probala sam i jedan cigarilos sa ukusom vanile, ali mi se slošilo... No, granita, vino mandrola, proseko i drugi delikatesi ka što je čuveni sladoled u slastičarnici "Ice go go" su mi itekako prijali...A na plaži umorne i natečene noge mogla je izmasirati i maserka Lu Lu skoro pa 1 minut za 1 evro... Tako ja priuštih masažu tabana za 5 evra oko 5 do 6 minuta...I jedno veče nasred jednog starog trga grada Taormine pijanista za klavirom svira na klaviru... Veoma lepo...A mislim da sam se i pobratimila, tj. okumila sa sicilijanskom mafijom...Obišla sam veličanstvene katedrale i Monreale i kanjon Alkantara i gazila po ledenoj reci od svega 10 stepeni... Videla siciliajnsko venčanje kao iz filma... poklonila se moštima Svete Lucije i Svete Rozalije...Mnoštvo iznenađenja tek sledi... otkriću tek kap jednu: videla sam Pikasovu izložbu u Taormini i unutrašnjost teatra Masimo u Palermu... I ispela sam se na svojih prvih 3000 metara nadmorske visine na Etni... I videla sam i sedela sam u fotelji u kojoj je sedeo Al Paćino... sedela sam u kraljevskoj loži u teatru Masimo... I svašta još nešto... Sela sam na prvi pravi motor, a da to nije vespa... I kacigu sam imala... Ma i u poršeu sam se vozila... I krstarila sam sredozemljem... I diskoteku sam posetila...Okrnjila sam na Siciliji čak 3 plombe i napravila 1001 žulj na nogama... razbila se o jednu podvodnu stenu... krvarila mi i kolena i nožni prsti... sa istim ranama sam i sletela... Udarala sam se i o neke stolove, pa sam zaradila i modrice... No, nikad više nisam obišla, a ni videla... Bilo je fantastično fanatično, baš u mom stilu... I posle visine od 10 hiljada i 100 metara i brzine od preko 900 kilometara na sat i temperature od minus 43, šta mi preostaje nego da kažem: da od danas isključivo letim...Po prvi put neću žuriti ni sa izbacivanjem fotogarfija, kao ni sa pričom koju treba da saberem i lepo napišem... Građe ima na pretek... Jedino "neprijatno" jeste to što su mi sa ruke ukrali sat za vreme jedne od večernjih šetnji... Moj omiljeni izgrebani stari satić "fosil" star 14 leta, koji sam kupila na početku svoga radnog veka, a izgubila na kraju svega...Dragi Prijatelji, Ja sam tačno u 17 sati i 50 minuta konačno stigla u svoje kosmičko gnezdo posle 13 dana lutanja sa Sicilije prekrasne, živa i zdrava i puna elana za letove nove... Sa preko 4 hiljade i 100 fotografija...

Da li to beše pokušaj stiha u stihu ili stih u pokušaju pokušaja... Kako god, pesnik kao da htede još ovoliko reći:

Po onoj iskri u tvome plavom oku,

prepoznam klasje zrelog žita u polju,

kad to svitac svetlošću svoga malog

fenjera, u tom tvome plavom oku

kroz noć trepeti, zatreperi, pa svetli...

I tako pročitah i "Nemire"... Prelazim na ljubavnu liriku... A autor iste ovako kaže: "Ljubav je nešto što traje, što nikad ne prestaje, ako prestane nije ni bila, bila je samo varka neka"... O kom liričaru jeste reč, možete otkriti uskoro na blogu "SENKE PO VODI"... Ivo Andrić: "Oblaci, šume, izvori, životinje i stijene su ispunajvali moju svijest, ali ljudska lica nisam zaboravio nikad, divnog ljudskog lica obasjanog sjajem razuma i samo ljudske tuge radi onog što se vidi"..."... a pred umuklim krajem i nijemim očima otkrit će se smisao svih težnji i osnovke svih slutnji i sva će djela i svi razlozi ležati kao mirna stada u punom suncu božjeg dana. I danu neće biti kraja"..."Ptica polijeće sklapajući oči od dragosti"..."Ali ja se smejškam u vrijeme, a moja strpljivost je sestra vječnosti"..."Bez uspomena sam i pjevušim u maglu"..."Sve raste i buja; pogušit ćemo se, savit će se ova planeta kao tanka grana pod teretom; gdje ćemo naći mjesta? Stanovat ćemo u praznim kućicama puževa. Izjest ćemo školjke što se kriju u kamenu, prebit ćemo bodljikava ksta morskim ježevima, kad je pun mjesec, i pojest ćemo im ikru s okusom mora"..."I sve je istina.I nema druge istine do jedne: bola, ni druge stvarnosti do patnje, bola i patnje u svakoj kaplji vode, i svakoj vlati trave, i svakom bridu kristala i svakom zvuku živa glasa, u snu i na javi, u životu, prije života, a valjda i poslije života"..."Blagodarim vam, drugovi moji, na zajedničkoj patnji i vjeri i pobjedi i molim vas da mi oprostite što ne mogu s vama dijeliti i vlast kao što sam dijelio borbu. Ali pjesnici su - protivno od drugih ljudi - vjerni samo u nevolji, a napuštaju one kojima je dobro. Mi, pjesnici, smo za brobu rođeni; strasni smo lovci, ali od plijena ne jedemo. Tanka je i nevidljiva pregrada što me dijeli od vas, ali zar nije oštrica mača tanka pa ipak je smrtonosna; bez štete po svoju dušu ne bih mogao preko nje do vas, jer mi podnosimo sve osim vlasti. Zato vas ostavljam, drugovi zavjerenici, i idem da potražim ima li gdegod koja misao koja nije ostvarena i koja težnja što nije izvojevana. A vi vladajte razborito i srećno, ali dođe li ikad na naše carstvo od Sedam Otoka kakva bijeda i iskušenje i bude potrebna borba i utjeha u borbi, potaržite me molim vas"..."Vjetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvijek jednake, a zastave se polako rastaču i cijepaju; i boje blijede i sve se zaboravlja a čovjek ostaje uvijek isti, pognut pod bolom i ustrajan u radu; venu vijenci i trunu zastave a ostaje čovjek koji sije i radi i kiša koja mu pomaže. Ko će pobijediti čovjeka?"..."Nema poraza ni pobjeda nego uvijek i svuda, kod poraženih jednako kao i kod pobjednika, napaćen i ponižen čovjek"..."Meni se čini da je ovo čas kad ću kao ptica koja ima nerazumljiv pogled, odletjeti, zajedno s vriskom sa svijeta"..."Šta sam ja ovdje u svijetu? - Stablo na vjetrovitu mjestu. Cvijet ukraj puta. Kameni stup, osamljen na ruševinama, koji ne drži svoda i ne služi ničem nego puca na mrazu i gori na žegi, i još onako polomljen i sam kazuje slavu koje više nema"..."I još sam bio lud i samosvoj, otimao sam se putu i pozvanju, trgao sam u stranu i bio sam kao zlo dijete koje ne spava kod kuće nego bjega, nečisto, sa vlatima sijena na odijelu a pogled ima mutan i nestalan kao ničije pseto.Kada Te nisam vidio nad sobom, mislio sam da Te nema. I ništa nije ostalo što nisam učinio da Ti se otmem, jer je malo ko ljubio grijeh i grešnu radost kao ja. Prolazio sam svijetom i udarao lijevo i desno na vrata tuđih sudbina, ali sva su redom, kao po nekom mučkom dogovoru, bila za MENE zatvorena. Nasrtao sam uzalud na vrata čovjeka, i poslije sam dugo sjedio krvavih ruku, na kamenu"..."Ritter sport"... Što jes, jes - Nemci imaju najbolju čokoladu (da ne preteram - jednu od boljih)... Moja dva favorita iz ove plejade su: bela sa lešnikom (žućkasti bež zlaćani omot) i crna sa ukusom kokosa (nežno plavi argentinski omot)... I još kao treći dodajem tamno zeleni omot (sa mnogo tvrdim bademima)... Probala sam i ostale arome, ali nisu tako upečatljivi... Prijatno...Ja nikada ne bih znala sebe da opišem tako čarno i bajno, da nije svih onih komentatora tamo... HVALA, od čega me i nesvest hvata...I u porazu ima nekog šmeka... Pomiriši samo...Ne znam zašto... al nedeljom sam neverovatno lepo nadahnuta...Osoba koja ne pokaže bar malo poštovanja prema damama... ne može se smatrati muškarcem... a još manje ima prava sebe nazvati tim imenom...Moj nezgodni karakteru... volim te i prihvatam baš takvog kakav jesi... Ako bi bilo šta izmenila na svom karakteru... to više očito ne bih bila Ja... Izgubila bih taj neponovljivi deo sebe... A gubiti meni prosto ne doliči...Nekoliko puta u svom omalenom životu... imala sam tu čast... da sa nepogrešivim uspehom... donesem niz promašenih odluka... I sada ubiram plodove istih...Nekada neki ljudi predvide... (prosto smetnu s uma)... da i mi imamo - pravo ukusa, pravo glasa, pravo odluke, pravo izbora... itd...I ti velikani su nam pokazali i dokazali koliko je sve to spasonosno i lepo...Niz ulicu odjekuje: "Kupujemo staro gvožđe... stare akumulatore... veš mašine"...Tri velika julska datuma... Prvi u nedelju 21 jula kada u mojoj varoši na Prokop (na Svetog Prokopija) pada drugi po redu ovogodišnji narodni vašar na stočijoj pijaci... U ponedeljak 22 jula opet imamo pojavu punog Meseca sa početkom u 20 sati i 15 minuta... I konačno utorak 23 jul - moj 38-mi rođendan... Srećan i radostan mi vazda bio...Jedna misao (jednog od) junaka knjige koju čitam kaže: "Pređašnje gorko iskustvo ga je naučilo da ne vredi čeznuti za onim što nemaš- trebalo je uzeti ono što ti život pruža, a ostalo zaboraviti"... Uprvao tako - moj junače...A sad dok muzika lagano svira... da pročitam koju glavu... da ne bih zatupela...Posle 4 dana pauze... stigla sam do pređenih 988 kilometara...