Upravo mi nadođe misao, koja glasi i kaže: Ja sam emotivno neupotrebljiv Čovek...Naša istorija jeste počesto takva da posvedočuje, kako smo "likvidirali" svoje najbolje ljude pod vrlo sumnjivim i neistraženim okolnostima (čudnim), da bi jedino tako obezbedili i prokrčili mesto huljama, na veoma duge i dugoročne staze...Razmetljiv (nametljiv) ili razmetan jeste svaki onaj čovečuljak, koji zaboravi na sebe... Otvorimo li vidike - poznaćemo svo to ("bojim" se reći) "nečoveštvo", što nas ipak okružuje (optužuje) i naružuje... Dvoličnici (dvolični) nisu lični, a ni ČOVEKU slični... Opstajemo samo ako se "družimo" (udružimo, združimo) i držimo onih, koji sebe odvajkada smatraju za mnogo više, veće, pa i vrednije od nas samih... ČOVEKA PRAVEDNIKA su srušili (urušili) sve te "zlohodne" nepogode... ČOVEK se brani počesto samopožrtvovanim samopregalaštvom stradalničkim... ČOVEK opstaje u svetu doušnika i vašaka (ušiju)... Tako "špijune" možemo sresti i među kompozitorima.. Citat iz "Enigma Kopinič" 2: "... poznati kompozitor Stevan Hristić, koji je često putovao u Češku i Slovačku, pa nam je veoma dobro poslužio kao KURIR za vezu sa Komunističkom partijom Čehoslovačke. Prigodom svojih javnih koncerata, Hristić se nesmetano sastajao i sa rukovodiocima ove partije, prenoseći im naše upute za rad i direktive Kominterne. On nam je u Zagreb također dostavljao podatke o djelatnosti ove partije i o razvoju njihove političke i druge aktivnosti"... Kraj citata... ISTINOLJUBCI otkrivaju suštinu prodornim gledanjem namrštenog visokog čela, izvan svih ovozemaljskih vidika... Naporno ČOVEK ide kroz špalire svog tog "zla"... Probija ČOVEK obruče... To je PUT ČOVEKOV ka višim umetničkim prostranstvima svelepote plavetnila...4 JUL (SRPANJ) 1976 - dana kada sam prohodala, tačnije protrčala po mom selu Višesavi... Inače istorijski dan, po mnogo čemu... Toga dana ili se kosila livada, a biće pre da je bila žetva žita... Još jedna stranica iz porodičnog plavog albuma... Hvala Mami, koja je sve ovako mudro beležila i od zaborava čuvala...Ugledala sam jastreba tako izbliza... Krupna ptica i to lepih krila... Nešto kasnije videh gavrana... Tu i ne bi nekog iznenađenja... I potom kao treću plemenitu životinju, spazih jutros, jednu malu vevericu...Postoje ljudi (propagatori i navigatori)... za vrednovanje i navođenje na neka određena gradiva i štiva... a sve sa preporukama i više od toga... Ako želite biti fini i malo IN... morate ih dosledno pratiti i u stopu slediti... Da li su ti ljudi plaćenici???... Pitam se - zašto to inače rade???... Šta imaju od toga???...I baš se pitam... da li će jednog dana lija dolijati???...I skoro uvek kad pokušam nešto zapisati, prekinu mi misli... A ja tačno pamtim i znam šta sam to htela reći... Htedoh ti reći da pogledaš reku... u svom tom njenom bezizmernom toku... Kako teče... A na nekim deonicama prosto teče ko da ne diše... Reka ćuti... Nije ni hučna, ni ljuta, ni besna... Prosto ona mili i kroz obale svoje prolazi... I baš na tim deonicama, kao da je potpuno svesna sve te krasote i lepote... Pa učini se oku posmatrača, da to reka spava... Da ne mrda i ne živi... No, reka svoj rečni put dosledno sledi... Nikoga ne remeti... Reka teče i mirno prolazi...Znači ja sam inteligentna...Kad zavoliš i prihvatiš samoga sebe baš onakvog kakav jesi... veruj mi - osećaj je bogovski...Neke ljude, kao što sam ja, što više pokušavaš da sputaš, onemogućiš, ukočiš, sprečiš... Oni postaju snalažljiviji i uporniji, pa nađu rešenje brzo i sve prevaziđu očas posla... Pa ti sad vidi - vredi li se sa nama kačiti???...Sa rodbinom ne preporučujem prijateljstvo preko FB... Zar nije bolje da se u stvarnom životu slažemo i lepo cmačemo kad god se sretnemo... A srešćemo se ubrzo, zar ne???... Samo da li će izbegavati i dalje moje prodorne plave oči???...Znaš u čemu je tvoj problem prijatelju???... Što me ne voliš i ne prihvataš baš takvu kakva jesam... A ja od kako sam tu cedulju napisala i zalepila da me svaki dan na to podseća... Razmišljam mnogo brže i bolje...Ja nisam tvoj neprijatelj... A da ti budem prijatelj ne moram, čak ni to... Ako sam ti jednom ukazala poverenje kao čoveku, to će da traje... Ukoliko nešto prema meni zgrešiš, ja ti lepo kažem - zbogom... I više neka ti ne pada na pamet, da se vraćaš i kao moga prijatelja glumiš... Ja nisam od onih koji od toga žive... Meni je to sporedna stvar na svetu... Uzgredna... Pa, ako se desi desi... Al kad me zeneš - nema tu više šta da se kaže... Neću da te mrzim, bože sačuvaj... Al neću ni da te primećujem... Ima toga još... Kazaću ti neki drugi put...I bila je to jedna od onih nevrovatno dobrih partija vožnje... Jednim delom pokisla sam kao miš, jer je padala kiša... Sve u svemu - divan filing...Sasvim običnim i malim metodološkim proverama, možete doći do zapanjujućih rezultata... Obratite pažnju... Vrlo brzo dođete do saznanja da i oni u koje ste se mogli nekad zakleti, ne vrede baš toliko... Npr. počnite da im pričate nešto lična vaše dobro i lepo... Oni kao da vas ne čuju, ili dobro ne čuju ili negde očima beže u stranu... I nijednu pozitivnu reč da uzvrate na sve to... Nekom drugom prilikom, kada su uloge zamenjene... Ja sluša... Gledma u oči... Bodrim... Raduje se... Itd... Verovatno znate šta sam htela da kažem... Prijatan ručak...Zbog oštrog stava, zaslužili ste ne samo isključenje (crveni karton), već i kraj karijere...Davno sam okačila kopačke o jednu stativu... Prevedeno - završila karijeru... No, možda navratim, pa kopačke opet uzmem... Videla sam još stoje i čekaju...Kad smo bili mali, pevušili smo neku pesmicu... Setih se pre neki dan... reči idu ovako: A du du deci... A deci deci do... Si Si Sinjorita... Amore... Mexico...Svi vaši trudovi jesu uzaludna rabota... Tako to biva sa ljudima bez duše... Ne samo što su slepi, već i bez duše nisu uopšte lepi...O. ljudi... ne budite ludi... Čitam vas ko bukvar...U neko doba noći... čujem trusila je kiša... Po tome kako se iza brda pomaljaju oblaci i sada... Ide kiša... Biće osveženja...Pijavice u ljudskom obličju... Koliko ću im danas dozvoliti da posišu moje plemenite krvi, zavisi strogo od moje dobre i slobodne volje...Hartija na kojoj pišem više nije izgužvana... Slova su gusto zgusnuta... Ivice su ne oštećene... Iskra u mom oku i dalje tinja... Bezlična prijateljska ulagivanja, skupim i podnesem... Kristalne čaše su skoro pune... Ovih dana i ništavilo me nije dotaklo... Reka teče... Slap žubori...Dobro prepoznajem, a još bolje izdaleka namirišem sa kakvim namerama ljudi mi prilaze... I pustim ih, neka se zalete... A onda ih iznenadim... Kad najmanje očekuju - ugrizem...Zmija...Smradovi namirišu veoma spretno i brzo, koliko vrediš... a onda se našminkaju i naparfemišu... i tako misle da će možda da te za svoje interese pridobiju... E, grdno se varaju...I ti dok bezbrižno spavaš i ne možeš da sanjaš kakva su izjutra sve moguća "neprijatna" iznenađenja... No, bez žurbe i brzopletog zaključivanja, počinješ da shvataš da se sve to život zove... Uvek isti, nikad novi - umeju da se ispenju na sami vrh tvoje lepe glave... Pusti ljude - možda vole da osmotre sa te visine tvoje... E, moj orle...To tvoje srce više puta izigrano, prevareno, iznevereno... danas je više neg ikada spremno na novi val svih tih teških i neverovatnih udaraca... Ovoga puta dočekuje sve sa osmehom, pa kaže - udrite junaci... Stoji na obe noge, čvrsto prikovane za zemlju... I čeka da vidi, ko će iz te ljubopitive gomile, prvi da se zaleti... Da udari onako fino muški...Šta ti je život???... Nemoja da te to čudi il nešto iznenadi... Svi ti događaji i dešavanja, jesu tu da te iscrpe, ako im se dozvoliš... A ti ne dozvoli!!!... Bez imalo ljutnje, znaš ti da nikad kašnjenje nije bilo na tvojoj strani puta... Ti si oduvek bio koraka laka, pa ti i korak beše ispred drugih za čitava tri hvata... Jurio si poput neuhvatljivog ata... A oni tromi su te vukli sve tegleći tvoj džemper nekuda unazad... Ti si se otimao... Neka si... i opet isto učini... Pusti život... On polako, ali sigurno raspliće svoje tkanine po stazi... Opet će te potražiti, kad im zatreba nešto od tebe ili kad i njih neko povuče za džemper unazad... Gledaj i koračaj ispred... Pazi šta sam ti rekla!!!...
"...Kopinič kao privrednik modernog kova, čije je geslo bilo da uspjeh ne može izostati ukoliko se čovjek pridržava triju osnovnih određenja: htjeti, znati i moći".
"Enigma Kopinič" 2
Нема коментара:
Постави коментар