ЈУТРО ОД ПРАЗНИНА...

Вода кад изрекне 

сажету тезу крошњи двета, 

а камен пружи отпор 

данашњем незнању, 

биће то смисаоно неразумевање 

тек рођене лепоте као из душе, 

кроз временски ток и рок овај...

То више неће бити жудња 

за правичним и 

фантастичним живљењем, 

кад необична мисао 

безбојно срасте за 

садржину и стане 

испољавати тежњу ка Срећи...

Неко ће увећавати мудрост 

све док пратећи бол 

избрише ужитак, а вештина 

побијања тихо побије 

хармонију једног спокојства, 

где освануће позно јутро 

састављено од наших празнина...