KOSMIČKI ATLAS...

I tako na pitanje šta je najmerodavnije: uvek izlazi ono iznutra (srce, duh, duša) što je nepogrešivo i tačno... A glava često puta luta i nikad ne kaže kako je pravo...Lepa jeste svaka ona igra reči u kojoj još ponajmanje znamo tačno značenje istih tih reči...I sad počinjem da shvatam sve one koji su kroz život mimo mene promičući govorili: "Jedan se otegne, a drugi se protegne (tačnije: jedan se otego, drugi se protego)"... Iako tada kad sam bila sasvim mala, nisam znala šta to tačno znači... I sad kad sam velika, još manje znam značenje istih ovih reči... Uz malo sreće, možda me neko nauči i ovoj životnoj mudrosti, zar ne...Nije nimalo čudno što su nam prva pitanja postala: A čime se vi bavite (ili kojim se to poslom zanimate - šta vi ustvari tačno radite)... I tako, primetimo, kako ljudi sa nesigurnim poslom, ne mogu ni biti sigurni prijatelji... A može li čovek, biti čovek, a da se pritome ničim doista i ne bavi???... Mislim da može, ali utoliko tanje i sve manje, jer samo Ja tako mislim...

U julskoj večeri punog žutog Meseca, pitam se: čemu svo to uporno pronicanje u nepronicljivo sazdanje i prazno prozaično tupo kljucanje u kosmičke Tajne, kad najveća Tajna (ona nad Tajnama svih univerzuma), jeste Sam Čovek...I nećemo više "tugovati" zato što smo skroz slepili sebe za rep te kosmičke margine vremenske vreve i prostranstvo prazne hladnoće neke i besmsilenog ništavnog trenja, kroz slučajna svetlucanja omalenih živih života...Ne smem ni da zucnem za koga večeras navijam, jer se plašim da ne izgube... Zato bolje da ćutim i ništa ne napišem...U životu je mnogo lepše i poštenije da nas neko na primer izbriše najiskrenije, nego da nas lažno zadržava...Šta ako kosmos jeste najlepša proširena ljudska misaona refleksija, koja ima tendenciju da se iz sata u sat širi, nadrasta vreme, prerasta i raste u nedokučive i nesagledne sve nove i nove Tajne...Ako bi daleke horizonte nedostižnosti uzveličali tim nepomućenim vidikom jednog bistrog ljudskog oka, možda bi imali ovozemaljski neutrošivu energetsku svetlost i večito traženu harmoniju između haosa i mraka, tamo gde prazan prostor netermice u svom carstvu hara...U tajanstevnoj iskri jednog ljudskog progledalog oka, kao da sevne najveličanstveniji odblesak te negromoglasne utišane munje retke, svete i lepe...Najlepša i vazda saglediva ovozemaljska zvezda, jeste svaka ona topla iskričava zenica ljudskog oka...Poezija jeste sva ona kosmička neizmernost unutar zenice, jednog plavog oka...Da bi sa nekim Čovek doista i bio Prijatelj, mora da ima (imaju) bar jednu dodirnu svetlu tačku..."Lepotu skrnave spodobe trule... 

Komplekse leče ljudske nule..."...Prigovarački pokušaji s cilajnom namerom svakog daljeg oskrnavljenja mog sadašnjeg trenutka, je posve nedopustivo, a nije umesno ni lepo... Za neupućene, počela sam istovremeno da živim što harmoničnije u sva svoja tri vremena (i prošlom i sadašnjem i budućem)... Pokušajte - možda se i Vama svidi..."Ideal komunizma... je najviša čovečnost"-

Oskar Davičo...

Već 3 sata i 20 minuta - pljujem bez prestanka... i pitam se: kada ću se konačno ispljuvati???...Anestezija popušta... Ja pljuckam... Srećom ništa me ne boli...Pre nešto više od 30 minuta - izvadila sam zub... Umnjak (8 gore desno)... Sa neopisivom lakoćom...Danas sam umesila divnu čokoladnu tortu... jer je našem tati rođendan u nedelju 14-og jula... Taman na vreme... Torta mora da odstoji 48 sati pre sečenja... Po Kalistinom prepisu... A i za nju je to važan datum... obožavam julovce...