Što manje znamo u ovom ispraznom Životu, to nas sve ukupno mnogo manje i boli u Životu...
A govoreći o nečemu sasvim drugom, ustvari bilo je prebacivanje meni sve ono vreme, da li da uvidim ono što jako dobro vidim: da ne valjam...Ja sam uvek prema svima vam bila i više nego grozna, pa stoga sam i povučena iz Vaših lepih Života i to dobrovoljno, svojom vlastitom slobodnom voljom...Tako bi od uvek... u mutnim i sumnjivim situacija, uvek je odnekuda umela iskočiti ona Iskra Svetlosti i mudrosti, da da neophodnu snagu izdržati tih pišljivih 12 dana, koje je da budemo iskreni bilo još jedno od mojih silnih nizova velikog hodanja po mukama i mučenjima svake vrste...Malo su se prekasno setili neki ljudi da dopišu da izgledam uz sve epitete i "lepo"...Život je počesto takav da je mnogo pametnije ispiti jednu čašu "Don Perinjona" nego dve bočice švepsa...Neopisivo se čudo desilo ovog jutra... cd kupljen 11 jula u Palermu zasvirao u muzičkoj liniji... Bili Idol peva...Neko je još 2003-e na jednoj ceduljici hartije napisao, a zatim negde i izgovorio sledeće: "Najbolji ovde znaju da su usamljeni, ali nikud ne odlaze"...Gospode... upokojenima podari mira i pokoja... a živima doli kap snage da izdrže zamor sutrašnjega dana...
Нема коментара:
Постави коментар