Кад се разбуди туга у мени,
зар да се осмелим
након толико заборава,
да вечно спомињано
име Твоје призовем, Творче -
ја од које ни пепео не остаде овде...
Благодати и светлости
да призовем овим дрхтавим
да призовем овим дрхтавим
покушајима своје душе - ни то
не умем, док са жртвеника срца
још прећутим све своје хуле...
О, Срцезналче шта човека све
на овом свету не снађе...
Нема коментара:
Постави коментар