Sve strofe trostruko posebnošću svojom, kao kroz shvatanje omaleno, kao da donesu novo snažno otrežnjenje, za neko novo revolucionarno osećanje, te pesnički projektovane patnje, u svim onim likovima, pod okriljem pobunjeničkih istina i propalih ideologija, ali i kosmičkih ideja što se zaiskriše... A nad horizontom plavetnila tog oslobođenog stiha, samosvesnost u večnu neminovnost pretačem jedinstvenošću zbirnog stanja reči, kao u Antologije sećanja, da kroz sirovu snagu oporih čistota, prećutim pomrčinu tišine još jednog toka svesti...Reči koje nemamo (ili imamo) u vidu, najsnažnijom originalnošću, dakle, neobično jesu uperene da kroz briljantnu misao tek početak kazivanja instinktivno i bezobzirno ispišu... Beskonačna sličnost temperamenta u poetičnoj neponovljivosti, Pesnika i Čoveka, kao pred kapitulacijom još jedne ljudske slave i hvale... Da li je to vidik okrenut Poeziji unutrašnjeg blaga ili možda čežnji za nastankom još jedne kosmičke balade u smislenom pokušaju iz ništavila...I Ja se odgovarajuće opet pitam, da li, recimo u nazivu jedne zemlje kao što je npr. PorTUGAlija, doista egzistira ta neka krajnja TUGA???...Ja sam oduvek znala šta volim... Doduše beše trenutaka kada se odmetnuh od toga što mnogo volim... A onda se opet vratim u sve to što volim... I sada svaki svoj odmor i slobodni trenutak, ugradim baš u to što volim... I tako ovog leta (neplanski) uleteh u obnavljanje gradiva iz Srskog jezika i književnosti... Mnogo se radujem i uživam na pretek... I kao da sam se upisala na neki letnji kurs... Doduše škola je samolična i samoinicijativna... Istraživačka... I kad bi moglo da se zaustavi vreme, i da taj 1 septembar ne dođe, bar za jedno 100 godina... A da sam planirala, ne bih sve ovako divno isplanirala...Ovo je samo mali deo onoga što sam nakupovala... Oklagiju, varjače, špric za tulumbe itd... - ne moram da pokazujem... A kupila sam i divan prekrivač za francuski ležaj u žutoj boji... Kad ga operem i zastrem uslikaću... Sada ta gostinska soba konačno dobija svoj pravi izraz... Žuto narandžasti kolorit...I opet moradoh kupiti 6 šoljica... Ovoga puta bez tacnica... u 3 boje, po 2 komada... Ujutru, ponavljam nove šoljice... Jedva čekam...Ja sam danas svašta nešto interesantno nakupovala... Osim knjiga, "opčinila" me i ova divna tacna... Cena sitnica: 200 dinara...Hanter S. Tompson (1937-2005): "Na sceni gde niko ambiciozan nije ono za šta se izdaje, nema puno rizika u izigravanju totalnog ludaka"..."Mojim prijateljima koji su mi pozajmili novac i svojim milosrđem dozvolili da ostanem nezaposlen. Nijedan pisac ne može da živi bez njih. Još jednom, hvala"...U našem sarkastičnom kružoku... satisfakcija je zagarantovana...Danas nisam osmislila, pa tako ni napisala baš mnogo pozitivnih afirmacija... što ne znači da o njima nisam itekako i pomno razmišljala... Ali sam sve vreme bila jako svesna one ključne i najvažnije... koja govori o voljenju i prihvatanju svoje vlastite ličnosti... upravo onakve kakva i jeste - bez doterivanja i ulepšavanja... bez šminkanja... Laku noć...Ako ozbiljno mislite da preživite svakodnevno sveopšte sivilo, ostavite dobrotu na stranu... Manite se ćorava posla!!!... Da bi uhvatili korak sa svakim novim danom - morate biti krajnje grubi... Hodajte grubo... Vozite drsko i grubo... Pevajte grubo... Opsujte što grublje... Dišite grubo... Pišite tvrdo i grubo... Mislite grubo... Samo grubo... Dvostruko grubo...Najviše volim da hodam po kamenjaru... Tamo srećem retke primerke... Neobično kamenje... Pod nekim - guja spava... Iz nekog štrči grana... Retko se o kamen spotaknem... Pokatkad, kamenice na mene lete... Onako slučajno - nalete... Nad mojom glavom, kao da prelete... Još od malih nogu, našu decu kraj reke vode, da tamo dete po koji kamen zabaci i u vodu baci...Nikad ne popuštam... samo se na svoj um i dušu uzdam...Simpatično, veoma brzo i lako, može da pređe u antipatično...Dok god iznosiš svoju reč i misao... svoje unutrašnje parče sopstva... Nisi zanimljiv... Tek kad usvojiš neki tuđi status, pa ga podeliš... Postaneš odmah primetan... Odličan...Naiđe reč živa u neko doba dana... Tu reč živu, bezrazložno razlažem na slogove... I čitava radnja traje, kao jedan treptaj čila oka... Neko me sa podozrenjem, pogledao ispod oka... Ta tri sloga... Možda je moglo i bez toga...Ako samo prorade (kad treba) sva moja pisana slova... sve druge vitalne funkcije su manje važne... Ako samo bljesne moja iskričava misao... svi drugi odblesci su manje sjajni... Ako samo kroz kazivanje ti lepo kažem... sve sa dobrom namerom da te nikad ne slažem... Ako samo ko trunka u oko ti stanem i tu zapnem... sve sa ciljem da te pesnički nadahnem... Ako samo kroz reč te iskažem... sve da te na nešto uzvišeno podstaknem i dušu ti taknem... Ako samo... Samo... Ako...Nad rekom se razvlači gust oblak sačinjen od julske magle... Vrhovi najviših brda, stoje neosvojivi, na završetku današnjeg dana... Kiša je stala... Na mahove i momente, tek virnem kroz prozor, da prepoznam te veličanstvene trenutke... Tu smenu kiše i magle... Svo to razvedravanje nad rečnom dolinom... Da mahnem i pogledom ispratim, još jednu nedelju u julu...Moja urođena sposobnost da razumem svu tu količinu unutrašnjih misli i mišljenja, zazvučala je na radosnoj julskoj kiši, iznenađeno radoznalo, sa izvesnom dozom odlučne pravičnosti i narodne svemudrosti... Nekako - lepo...Ružne stvari i loši ljudi od mene - što dalje to bolje...Ja sam pravična...To se ne zaboravlja... Trunka sam u tuđim očima...Kakav dan... Prvo da počnem od jutra... Tamo gde sam prvo krenula - beše totalni promašaj... Niko nije došao, a narod je zalud čekao... Tako da se vratim tamo gde je valjalo i poći... A kad tamo gužva... Ne može se ući ni na jedna vrata... No, nekako se domognem jednih vrata i tako odstojim... Sve lepo prođe... Krenem na vožnju... Dan lep... Kad u povratku spadne mi lanac... Em udari pljusak i ovog puta pokisnem do gole kože...
"U sopstevnoj zemlji osećam se kao stranac
Ja sam jak, ali nemam snage ili moći
Kad pobeđujem osećam se kao gubitnik
Kad osvane zora ja govorim laku noć
Kad ležim imam užasan strah
Da ne padnem".
Francois Villon (1431-1463)
Нема коментара:
Постави коментар