Koliko je rastojanje od istine do trača, niko ne može izračunati u vaše ime, to naprosto morate na svojoj koži osetiti i prepoznati sami... a boleće mnogo...A ja glupa i naivna kao i uvek, sve sam primala širom otvorenog srca, i posumnjala sam kasno, mnogo kasno...Mnogi su upravo bili postavljeni tu oko mene, da bi mi samo rekli: pročitaj ono, uradi ovo, a jesi li gledala to i to, jesi čula ono i ono... no ja sam nekim čudom odolevala zamkama svim vremena, pa i ovoga modernoga - najmodernijega veka...I opet se po malo osećam kao da su mi najbliskiji prijatelji zarili nož pravo pod srce... No, nekim čudom ovoga puta mnogo brže ustadoh, pre nego što i padoh...Šta da dalje kaže onaj, od koga se "naviklo" kao na biciklo, da prilično govori... Ništa, osim da tako možda naiđu ona teška vremena iz kog zna koga energetskog izvora...To je taj divan dan, divan dan, kada se čitav dan svede upravo na samo jednu jedinu i neponovljivu lepu pesmu...I u sirovosti nekih komentara, kao da ima neke duše, doduše...I večeras sam imala još 2 posetioca za moj 39-i rođendan, koji evo nikako da se završi... Pošto je nestalo torte, imali smo kafe, pića i cigareta...Ako život jeste ratno poprište, onda čovek iz njega ne može da izađe bez gorkih rana...Pesnik bi valjda trebao da bude jedini živi stvor, koji ima pravo da zaluta...Ljudski život jeste beznadežna kosmička utopija, jer nigde više praznine, nego u batrganju za nekim smislom smisla...Našta ljudima snažna dobra volja, kad ih ograničiše...Mediokriteti mogu sve, al jedno ne... Ne mogu nikad zapevati od srca...Pesnik je najživlje biće zamršenog duha u kome bez prestanka ratuje mrak protiv svetla...Poezija života jeste ono kada duhom i dušom svoje nesputanosti, najdublje zaronimo u same dubine vlastitog uma i srca...Srodna duša počesto nije ona, što nas jednostavno privuče rogobatnošću svojih nesmislenih reči...Najvsrniji poznavaoci naših prilika, lepo kažu koliko je svaki književni uticaj "štetan"...Pesimizam smo nasledili još iz školskih lektira...Vrednost jednog Čoveka ogleda se u zbirnom stanju svih njegovih misli...Pre nego što se Čovek dokopa svog najčvršćeg tla i po njemu uspešno prohoda, dužan je da motri u Prirodu i od Nje mnogo uči...Životno pravilo ili životni princip broj 1 glasi: KRITIČARIMA NIKADA NE TREBA UGAĐATI!!!...Istina vredi ako je iskrena, znači utoliko više što je iskrenija...Veoma često nas osakate tuđa mišljenja i kritike...Najporaznije jesu upravo one kritike, koje su sami kritičari potpisali nekim od svojih pseudonima...Ukoliko i danas nemate otmene misli, ne izlazite na tržnicu Života...Na koži svakog Čoveka, ostaju podjednako dobro ožiljci od strane svih naših slučajnih i neslučajnih prolaznika, i nije važno da li je reč o najlaskavijem komentaru ili čak o veoma podlom i grubom napadu...I tako naiđe period kad sve nešto "puca"... Juče mi puče nokat na palcu leve ruke i prekinu se ogrlica zlatna posle 6 godina nošenja... A malo pre puče zvono od torte pri pranju (poklopac)... Valjda sam 3 male "štete" namirila... I sad opet da se vratim uživanju...Da sam pas koji ima svoga gospodara, zapitala bih se: a ko će čuvati i hraniti mene (psa) kada nestane moga gospodara???..."Učiš iz grešaka koje činiš i iz pogrešaka koje čine drugi ljudi. Istina glasi, da ne učiš od uspešnih, već od neuspešnih"..."Sve što ti je potrebno... desiće se... u savršenom momentu"...Sve jeste dobro...I te poslednje sate, koji su danas protekli onako kako treba (dostojanstveno)... narušio je blago... jedan helikopter... koji nadlete iznad iskopane rupe... I zapitah se: otkud ta čelična ptica podno Kika???...
Naš Život ima 3 pravca:
1. na prvom smo shvaćeni
2. na drugom pretrano hvaljeni
3. a na trećem smo kritikovani i više nego što treba...
Нема коментара:
Постави коментар