Ne morate me zvati: keka Aleksejeva... Da pojednostavimo: možete reći samo: Aleksejevna...
2,5 sati potrošeno (pametno utrošeno) na farbanje ove divne ograde (skoro 10 metara dužine) na terasi moje vile "E"... Naravno - paint in black... Domaćinski sam se umorila... Bilo je jako pipljivo i trebala je tu precizna nezadrhtala ruka... Uradila sam posao, više nego odlično... Svaka mi čast... Jesam li prava Majstorica???... I sad se spremam da zapatim cveće u 4 žardinjere... Uskoro...Najviše "mrzim", kad me se neko sporadično seti... A najviše volim kad me se skoro, pa niko i ne seti... Ja sam od onih ljudi koji za sobom imaju i sa velikom radošću vuku ogroman broj životnih događaja... No, kao što se iz priloženog vidi - navela sam samo neke... Ostala sam dužna sve one male velike (neki bi rekli sitne i nevažne) događaje... Mnogo je tu gradova i nekih država (državica)... No, otom potom... Polako ću sve utefteriti... Možda jednom... No, sad kad sam otkrila i ovu tehnološku mogućnost - biće mi jako lako sa novim izazovima i događajima... Odmah će biti sveže ubeleženi i primećeni... Možda i bogatiji za koju fotogarfiju... Otvorilo se novo polje ideja... Biće to novi front ideja...Dok čitam stranice te prašnjave knjige, mogu da razumem i saosećam sa svakim napisanim slovom... Mogu da uhvatim ritam i tok svih tih ispisanih reči... Ali ne mogu da ih usvojim kao svoje... Mogu da ih pretočim u nešto svoje novo - tek rođeno... Mogu da ih prepričam uz kaficu nekom... Ali ne mogu da ih pohranim u taj kutak moje duše...HVALA je jednostavna reč sa mnogo velike (ogromne) snage...Ako ti se nesviđa to u čemu si (tamo gde si) - promeni to... Nisi drvo (stablo)...I danas prvog jula 2013-e kad kretoh u vožnju... Zastadoh da uslikam njivu... Sazrelog ječma... Ovim sam potvrdila još jednom da moja volja nije slomljena... I to je upravo ono što najviše volim...I ja tek od danas krećem punom parom i sa dosta volje...Nekada (ne nekada - UVEK) treba pobediti emocije i tako izvršiti jednu vrstu nasilja nad samim sobom, pa slušati onu dobru (pravu i odabranu) muziku i kad nam po emocionalnom unutrašnjem sklopu možda odgovara nešto treće (znam volim ja da slušam i smeće)... Tek tada ste na sigurnom putu, da se ne okliznete u sveopšte svakodnevno beznađe...Muzika je moj okidač... moj pokretač... moje sve...Šta sam primetila... Čim potrefim odličan tvrdi zvuk (izaberem da slušam neku kvalitetniju muziku)... Onda s olakšanjem pogađam i dobre statuse pišem...Bolje psihoterapije nema od poezije...Danas da bi pokazala i sebi dokazala da moja volja nije slomljena - radiću samo ono što najviše volim...Samo poštovanje i ništa od toga manje...
Нема коментара:
Постави коментар