Enigma Kopinič: "Bila je to njegova stara osobina, koju sam dobro znao: čuti sve informacije, a ne samo iz jednog izvora, pa tek onda zaključivati"..."...a prema Sovj. Savezu silno su porasle simpatije naroda, koji sada jedino od njega očekuje svoj spas"..."Kukavičluk, sabotaža itd. nisu samo pojave u vašim part. organizacijama. Toga je bilo dosta i u Bosni, ali se energičnim mjerama to odstarnjuje. Sa takvim tipovima treba najodlučnije postupati, naročito ako se nalaze u rukovodstvu. Uvlačite na rukovodeća mjesta nove, mlađe ljude, koji se pokazuju i u ovim časovima odani, hrabri i disciplinovani. Nemojte zanemariti organizacioni i politički rad u part. organizacijama. Isto tako mora se vršiti intenzivan politički i prosvjetni rad u partizanskim odredima, zato je potrebno snadbjevati partizanske odrede potrebnim materijalom i literaturom, instruktorima itd"..."Tito: veliki strateg, humanista, mislilac... Tito je čak i za isključene drugove tražio da im se pruži šansa da pokažu da se greške mogu popraviti. I postupno su vraćani u Partiju"..."Smatram da je potrebno iznijeti svoj stav, iako si u manjini, ako vidiš da stvari ne idu kako treba, osobito u spornim situacijama. Smatram da ne valja teorija da prijedloge treba davati samo onda, kada si sve dobro pripremio. Mislim da je to u skladu sa boljševičkom praksom borbe mišljenja".
Vjenceslav Cenčić: "Kukavicama i saboterima ne samo (da) nema mjesta u Partiji, već moraju biti satrti".
TITO: "Mi smo, Mali, prema tebi bili nepravedni. Ti i Mala ste puno pretrpjeli. Sada vidim kuda su vodila sva ona pisanja 1941. Hvala ti na strpljenju i komunističkom držanju".
Juče i danas utroših na iščitavanje naslova "Enigma Kopinič" 1... Još mi ostade "Enigma Kopinič" 2...I snalažljivost je vrsta lažljivosti...Ja sam od onih govornika, koji su sve manje ubeđeni u ono što "moraju" da govore...Svaki glasno govornik se od vajkada zalaže, da što ubedljivije ovaj osiroteli narod laže...I svako julsko veče, na podu moga novog stana (čitaj sprata) pojave se odnekuda leteći marvi (čitaj - mravi sa krilcima)... Srećom mirojubivi su i ne ujedaju... Bar za sada... Toliko su sitni i mali, da se glat provuku kroz čelične mrežice naših prozora...I dok lajkujemo prijateljske konje, tabele nam se ruše...I baš tako - dok život neke druge kažnjava i kudi, mi pametujemo i znamo šta da kažemo... A kad malko udari i po našim prstićima, e onda zaboli... Nije uopšte tako, kako nam se na prvu loptu učini... Kaži, stani, udahni... Malo izbroj... Razmisli... Sve se to lekcijama životnim da nazvati, samo iz njih nešto treba i naučiti... E, da vas vidim... Kritiku na svoj račun treba podneti... Ne!!!... Sa njom treba umeti i živeti... Ako nas kritikuju - znači da nešto tu ne valja... Zato promeniti sebe, pravi je potez u pravi čas... Niko ne sme biti besan ko pas...Taj tren hvatanja i sklapanja reči u jednu sasvim običnu i prostu rečenicu, trajao je po dužini, nešto kao kad radi poslednja centrifuga na mašini za pranje rublja...Malo po uzoru na nešto što sam napisala prošle godine, baš na ovaj isti dan... Samo drugačije izrečeno... Jer i ja sam drugačija, nego lani... Trebala mi je potka... I uzeh jedno parče svoga bajatog teksta... Više ne delim to osećanje o kome sam nekad zborila... Kad zavirim u svesku, vidim o čemu sam tada razmišljala... Razmišljala sam o strahu... Nešto malo kasnije, nastala je i rečenica, kroz koju sam opet prozborila o sreći... Malo o strahu, malo o sreći... Onda je nastala pauza od 15 dana - ne pisanja... No, ove godine izdade me ta vrsta snage, mnogo pre... Vučem za sobom pregršt praznih papira, na koje ni da spustim malo slovo...Napravite mali test i stavite ljude na probu... Vrlo brzo možete uvidete, kako se sa ružnima niko ne druži... Šta više, oni samo onim lepim i zgodnim posluže za ismevanje i ništa više...Lepi i zgodni ljudi (bilo da su žene il muškarci) priznajte, nikada nisu sami... Sami su samo oni koji nisu po opšteprihvaćenom standardu širokih populističkih masa... Sami su najčešće oni prokaženi i ružni... Dobrodošli u dolinu gubavaca...Pakosnik je drugo ime za osobu koja nekome zavidi...Nokti moje leve ruke... Nikad nisu ovoliko izrasli... I počeli su da mi smetaju, naročito pri brzom kucanju... Moram ih skratiti... No, pre svega da slikom zabeležim kakvi su bili na dan 4 jul 2013...Ima neka izreka - videla žaba da se konji kuju, pa i ona podigla noge da se potkuje... Da sam žaba, ja bih bila izuzetak i uopšte ne bih kvarila svoje noge... A konji neka kopita potkuju, kad već moraju...Šta me zanima u svetu tolikih zanimacija???... Animacija... Afirmacija... Ne, pre će biti - asocijacija... Socijalizacija... Manipulacija... O, pa to je sekiracija... Zajebancija...I dalje cveta naš kaktus - nežno beli... 4 jul 2013...Ne može me umoriti sejanje krompira na njivi po omorini... Ne može me umoriti kopanje nekoliko dugačkih redova kukuruza... Ne može me umoriti da ceo dan livadu grabljicama kupim... Nema tog rada koji me može umoroti... Ali me očas posla može smoriti tuđa drskost... tuđi bezobrazluk... tuđa reč gorka... tuđa vika i galama... tuđa propaganda... itd...Kad vam neko kaže da ste možda "glupi ko točak"... Priupitajte dotičnog, da li uopšte zna kakvu i koliku revoluciju (u svakom smislu) je omogućio isti taj pronalazak nazvan TOČAK...Zbog par drndavih stranica, ne treba sebe lišiti svih onih divnih i pitomih... Zato, bez bojazni krećem u obilazak... Jer, imam volje...Imam neverovatno jaku želju, da još jednom prođem stazama mog divnog detinjstva... Neverovatne predele i puteljke, još u duši imam...
Нема коментара:
Постави коментар