МАЛИ ЈЕЗЕРСКИ ЛУГ...

Мали језерски луг... у лето језерско августовско... таласње воде језера Заовине... у доњим Јелисавчићима... на Светог Пантелејмона... крај језерске обале три риболовца... У земљаном лонцу пасуљ са поврћем се крчка... док испод лонца језерско грање пуцкета... Пламен испод лонца не сме да се угаси... јер чим пламена нема ''утиша се лонац'', изусти моја кека... На сунчаном дану одсјај зелено смарагдне воде... а у ваздуху на блaгом поветарцу... започе игра три птице, три врапца, три џивџана... Mожда то беху три ласте... Mали језерски луг, скрит од радозналих погледа... уљуљкава своју благо стрму обалу... камење своје и зелено борје... док му мир и тишину... ремете чамци са којих неки други рибари пецају ''на вучу''... У шуми зеленог борја мало подаље у дубини... чује се рој дивљих пчела... цвркут птица планинских... Tу крај обале малог језерског луга... чују се звона окачена о вратове тарских буша, крава и говеда. Кад одједном гле чуда и нашег великог изненађења!... Tу у малом језерском лугу, једна мала атракција: један од заљубљеника језера... отисну се на дасци свог једрењака и крете у сусрет ветру... Ни пад у зелену језерску воду, не спречи једриличара, да опет сакупи, подигне једра и заплови... упркос ветру што покушава крила једрењаку да слама... Борба је била дуга, пркосна и непрестана... Борба са ветром... борба против ''невидљивих ветрењача''... Громогласно ''ура'' чуло се из даљине од стране храброг једриличара... Представа по мало комична, у врту малог језерског луга, увеселила је по мало успаване риболовце, али и радознале посматраче са језерских зелених обала... По завршетку мале атракције, три рибара вратише се својим такмичарцима... долише воду у земљани лонац... Пасуљ настави да се крчка... ватра пуцкета... а мали језерски луг... опет постаде... наша свеопшта и једина атракција... чији мирис осетисмо још издалека... Громови и тамно сиви модри облаци... заобиђоше и пређоше преко малог језерског луга... одоше иза... тамо негде далеко... да бесне и тутње, да плaше и страше...