''Икону
је са Свете Горе Атонске у Русију донео преподобни Арсеније Коневски
чудотворац, 1393. године. Она се налазила у мушком Коневском манастиру,
саграђеном на једном од острва Ладожског језера у Санкт Петербуршкој
(Петроградској) области.
Преподобни Арсеније је после 3 године
проведене на Атосу решио да се врати у своју отаџбину. Преподобни Јован Зидон,
игуман једног од светогорских манастира благословио га је иконом Пресвете
Богородице и прорекао му да ће основати манастир. Са том драгоценом светињом
Арсеније се вратио у Русију 1393. године. Дошавши у Новгород, јавио се
архиепископу новгородском Јовану и са његовим благословом решио да подигне
манастир. Дошавши до Ладожског језера, а потом и острва Коневца, Арсеније се
помолио Господу да му својим промислом покаже место погодно за манастир. Би му
откривено да је то острвце Коневац, где је подигавши крст, преподобни Арсеније
у почетку саградио и пустињску келију, а потом и храм у славу Рождества
Богородице. Ускоро су ту почели притицати монаси привучени славом чуда од иконе
Пресвете Богородице, и чудотворном силом која се пројавила по доласку на
острво. Године 1573. Коневски манастир је спасен од напада Швеђана
заступништвом Божје Матере. Рат који се поново разбуктавао 1577. године
подстакао је коневског игумана да са братијом узме чудотворну икону и пресели
се у Новгородски Деревјаницки манастир. Острво Коневец је тако остало пусто
више од 100 година, док Петар Велики није повратио Корелски део земље руској
држави. Када су Швеђани изгнани из Корелске области, 1718. године, Коневски
манастир је заповешћу Петра Првог био обновљен. Но чудотворна икона је и даље
остала у Деревјаницком манастиру до 1798. године када је благословом
митрополита Гаврила, дозвољено да се икона пренесе у Коневски манастир. У Деревјаницком
је остала њена верна копија. Пре враћања у свој манастир икона је била одвезена
у Петроград да би се на њу поставила сребрно-позлаћена риза. Ту су се од иконе
пројавила велика благодатна знамења. Обогаћена поклонима благочестивих житеља,
чудотворна икона је враћена 3. септембра
1799. године и унесена у Коневски манастир после 189 година. Веома свечано, са
крсним входом и радошћу, Коневска братија изашла јој је у сусрет и узела себи
своју Владичицу. Коневска икона је насликана у грчком стилу, изображава Божију
Матер са Предвечним Младенцом који у левој руци држи два мала голубчића''.
ИЗВОР: ВЕЛИЧА ДУША МОЈА ГОСПОДА(овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете
Богородице); приредио Тихомир С. Илијић; Прво издање; у Београду; 2002.; стр.
183-184.
КОНЕВСКА ИКОНА БОЖИЈЕ
МАТЕРЕ
Историјат
ове чудотворне иконе повезан је са Ладошким језером, острвом Коневец, Коневским манастиром и преподобним
старцем Арсенијем Коневским. Овај преподобни старац коневски Арсеније својим
рођењем потиче из града Новгорода. Монашки чин примио је у младости. Од тог
велиог дана примања анђеоског чина прошло је 11 лета, а преподобни Арсеније
креће пут Свете Горе - Атоса. Три године
провео је он на светој земљи Атона, усвајајући
оригинални образац монашког подвига, на руску земљу
вративши се 1393. године са иконом Пресвете Богородице, коју су назвали Коневском. Свети се поново
враћа у отаџбину, тачније враћа се тамо одакле је и кренуо. Све ово се збило за
време аркиепископа новгородског Јована. На Ладошком језру на острву Коневец
основа је манастир и монашку обитељ. Представио се Господу и уснуо слатким
праведничким сном 12. јуна 1447. године. Изображење ове чудотворне иконе Пресвете Богородице данас почива у Коневској обитељи. Празновање ове иконе бива
сваког 10/23. јула.
Молитва
Коневској Богомајци гласи:
''О Свемилостива
Госпођо Дјево Богородице! Погледај на смирено
мољење моје и скрушено у ово време предстојање пред ликом Твојим, и услиши глас мој. Моли Саздатеља мога Мати, јер си Ти посредница непостидна и молитвеница
ка Творцу, јер безакоња моја превазиђоше
главу моју, и као бреме тешко оптеретише ме, и више нисам достојан да погледам на висину
Небеску, и да гледам ка Престолу славе Сина
Твога и Бога нашег, већ сам достојан
муке и вечне осуде. Тога ради ка Теби са
предстојећим силама припадам Ти: моли са умиљенијем, ка Теби са сузама зовем: упути ка њему Материнско Твоје мољење, да не удаљи нас грешне од лица Свога, већ, као Милостив, да опрости нама
сагрешења наша вољна и невољна, на пут спасења да
упути нас и силом свише укрепи ка творењу заповести својих светих. Да сачува нас од саблазни света, од жеља греховних, од стрела ђаволских и од невидљивих
непријатеља. Да благослови дела
руку наших, да дарује сваком граду и месту обиље
плодова земаљских, да нам подари дан
благ и безметежан, да огради миром
Цркву своју Свету и расуте да сједини као Благ Господ, Дуготрпељив и Многомилостив, у свој творевини са Оцем и Светим Духом
слављенога у векове векова. Амин''.
29. јун 2004.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар