"Ne možete uvek očekivati od drugih da vas tretiraju ispravno, ali vi možete sami sebe tretirati ispravno"..."Posmatraj i razmišljaj, i postani malo više mudriji svakoga dana"...Srećom večeras nastavljam sa iščitavanjem sve one divne Poezije... još tu nepročitanu knjigu imam na noćnoj ladici...Lorens: "Činilo se da sa svake strane ogromna tišina pritiska tu tako sitnu iskru da je ugasi, a ipak se ona, gotovo ništa, ne može ugasiti. Noć, u kojoj se sve gubi, prostire se daleko iza zvezda i sunca. Zvezde i sunce, nekoliko sjajnih zrnaca, okreću se plašljivo u krugu i drže jedno drugo u zagrljaju, onde u mraku koji ih sve obuhvata i ostavlja sa sobom, malene i pobeđene. Toliko ih je, a on je sam, sićušan, zapravo ništa, a ipak nije ništa"...Nešto lepo - pročitala sam Lorensovu knjigu... ne preporučujem iščitavanje možda najpotresnije 14-e glave naročito ne pred spavanje laku noć, što sam ja sinoć učinila ne znajući na kakve potresne i jezive scene ću naići...Još sinoć pa sve do jutros dobila sam onaj neopisivi bol na dnu kičmenog stuba... ali zato nikad više sebe nisam stavila u aktivnost i spremanje nego ovog jutra... pročitala sam 14-u glavu Lorensovog dela, koji je i potresan i bolan... ostade mi još zadnja 15-a glava... mogu samo uspravno da hodam i da držim kičmu nepovijenu, jer čim bi se malo nagela odmah presecaju munje bolne...eto bolje što sam odustala od pijenja soka... znala sam da će me nešto "zdrmati" baš kad ja rešim nešto dobro po sebe... no na ovaj bol sam navikla, pa ga nosim bez osećaja... fokusiraću se na ono što spremam baš danas...Jedan kolač nikada neće uspeti ukoliko se pre svega nema dobar recept...I druga tura ispečena... I da li sam išta bolje mogla današnjem danu podariti???... I biće da je ovo jedina moja sposobnost, koja nikad i ničim neće biti dovedena pod znak pitanja... Pečenje kolače ide mi najbolje od svega...Umornom i dovljno izmučenom čoveku ne bi trebalo ni u kom slučaju, a isto tako i ni pod kojim okolnostima, zameriti ukoliko počne da odsustvuje ili ne prisustvuje, nekim sveradosnim događajima (gužvama)...Živimo u svetu najpametnijih telefona, kojima treba i da dokažemo da roboti nismo... Pa, tako zamah jedne ljudske sposobnosti, ipak će na kraju krajeva stopirati jedna od svemoćnih mašina...Dan sam provela u društvu "mrtvog" naučnika (termin pozajmljen iz naslova jednog filma da li beše "U društvu mrtvih pesnika" - beše to davno, da se ljucki i ne sećam)... koji je življi i pitomiji (srdačniji) od većine zaista živih što oko mene svaki dan prolaze i žive... I ne samo to... Šta sve uzgred naučim od njega...Znate li šta znači maštati i sanjati na javi???... To bi bilo kao ono, za tren zažmuriš (mada ne mora da se žmuri i žuri) i očas posla se nađeš sa druge strane grane, tog budnog sna i jave... S one strane jave, gde nema mnogo zavrzlame... I sve jeste tamo slatko, kao tek skuvane guste marmelade ili taze ispevane balade... I tamo nema strahovlade... S one strane jave...Neka mi i sutrašnji dan, bude upravo isti kao i današnji i ja ću biti neizmerno prezahvalna i presrećna... Neka tako bude...Još jedna genijalna misao... i tačna...Svaka knjiga jeste korisna... samo započni da iščitavaš..."Budi svetlost svetu".Podsetnik: "Sasvim jeste u redu, biti nesavršen"..."Drži svoju njuškicu okrenutu ka suncu i nikad nećeš videti senku"..."Ćutanje je jedna od najvećih umetnosti razgovora"...Milsim da sam jutros zakoračila na put samospoznavanja svojih kapaciteta... Od sebe očekujem neverovatnu istrajnost i doslednost na tom putu...
Нема коментара:
Постави коментар