ВАСИЛИЈЕВ ДАН...

Вечерас, сутра и довека пишем слово

Светом Василију Острошком Чудотворцу

и белом манастиру у стени,

о Василијев дану.

Бели манастир Острог

где је монашки типик строг,

а вражији противник тром,

јер је ту Божије силе трон.

О како је радостан и диван Василијев дан,

дванаести мај.

Светац славе и милости,

свенародне праве благости,

свељудске опште радости,

без имало пакости,

без одсуства подлости,

без присуства дрскости.

Дан исцељења и преумљења,

дан спасења и помирења,

дан оздрављења и измирења.

Молитва да престане земљотрес,

свебратски потрес и претрес,

свака болест и протест,

свечовечански трус и тресак,

свака лаж и њен бљесак,

сваки лажни пљесак.

Да завлада богољубље,

да завлада братољубље,

да завлада родољубље,

да завлада христољубље,

да завлада човекољубље.

Да завлада православље,

да завлада светосавље.

Да завлада трудољубивост,

да завлада правдољубивост

да завлада истинољубивост.

11/12. мај 2006.

Бајина Башта