U SVEGA 12 POTEZA...

Svako ljudsko biće, svaka ličnost jeste svetlost... 

svi smo svetlost... 

Ja sam svetlost... 

oko je ono u čemu pronalazimo svetlost...

ne zaboravite onu divnu unutrašnjost gde obitava božanska nevidljiva mudrost i inteligencija, nama počesto prazan unutrašnji prostor... 

i tu se baš skriva ono - ko mi ustvari jesmo...

mi smo bogovi...

tako ako nas spolja razbije nešto ili neko na milion komadića, ostaje nevidljiva božanska inteligencija, koja neprestano aktivno uzrasta i stvara...

Živi su doista samo oni na čijoj strani vazda stoji mladost i radost...

Što više odmiče vreme, što više teku reči - čovek shvata da se ništa promenilo nije i da se ništa promenio nije...Od svega što bilo nije ostalo je svelo lišće... ostala je jesen duga... a na srcu ostade takav trag da mi niko ne beše drag... "a kad prva trava zazeleni, sva su moja proleća - proleća u meni"...Zaboravite mene, da ja ne bih zaboravila Vas..."Ne gubimo prijatelje, samo učimo ko su pravi"...Večeras sam otkrila da u svega 12 poteza mogu da napravim šah-mat...Ljudi su samo iskreni, možda i previše... mislim u svoje ime, pa tako i govorim...I eto ja sam već dve velike kosmičke želje ispunila svom vlastitom Ja - pročitaću dve knjige koje doista uvažavam i cenim...Upravo sam poručila potpisan primerak... i ovo je druga knjiga koja mi stiže ovih dana... sa radošću iščekujem svoj mali praznik knjiga...Ništa čoveka ne može oporaviti, popraviti i osnažiti kao samoća... probajte...Mogu čuti šta i drugi misle, no ipak ću na kraju iskristalisati samo ono što je najdublje unutrašnje moje...Jedno sam naučila... dok sam radila živela sam kao beda... protrčim kroz moju skladno uređenu kuću... no na duplu moju radost nisu me bacili u valjanje po podu i novi val plača... srećna sam od kako više ne radim, šta više srećnija nego ikada... tačno da sam sirota i sada... no bar uživam u svojoj grofoviji... živim kao grof... siroti grof... ali treba znati - grof je ipak grof...Kako lepo zvuči kad ličnost izgovori: od sad me interesuje samo svoje vlastito Ja, no još lepše izgleda kad ličnost to sprovede u delo, pa kaže: od sada gledam samo svoje Ja ili samo sebe...SVE VIŠE VERUJEM U SOPSTVENO JA...SVE VIŠE VERUJEM VLASTITOM JA...Sudbina ne treba da nam bude nametnuta... no strogo uzveši sudbina i ne postoji... postoji samo ono što izgradimo sami...Ja sam Žena koja po sunčanoj strani luta i svi mi se sklanjaju sa puta, a ako je još neko preostao ko neće da se skloni - skloni ću ga sama..."MUDRA OSOBA ZNA DA UVEK POSTOJI NEŠTO ŠTO SE MOŽE OD SVAKOGA NAUČITI"..."NEMOJTE SE ZALJUBITI U LICE I TELO. UMESTO TOGA, ZALJUBITE SE U DUH, SRCE I KARAKTER"..."KAD POGREŠNI LJUDI NAPUSTE NAŠ ŽIVOT PRAVE STVARI SE POČNU DOGAĐATI"..."JA sam jutros otvorila dva poklona. Bile su to moje oči"..."Neki ljudi se nikad neće promeniti i ti upravo moraš-trebaš to da prihvatiš"...Danas želim da vam svima kažem da vas volim do neba, pa čak i dalje do Sunca i Meseca i tako sve dalje i dalje...Kod mene je sve perfektno uređeno i sređeno... kao u muzeju... ništa suvišno... sve pod konac... sve u redu... sve na svom mestu... a šta onda ne štima, baš se iščuđavam... prnja po uglovima i po podu razbacanih nemam i nisam ih nikad ni imala... časopisi su uredno posloženi po policama... cipele su tmo gde im je mesto... a šta me onda koči...Kad spoznamo koliko negativno dolazi od ljudi, ona čovek shvati da sve može sam...Tragedija jeste sve te teorije skoro znati, a nemoći ni jednu primeniti ili sprovesti u dobro sopstveno delo..."Trenirajte-vežbajte svoj mozak da vidi dobro u svemu"..."Budite sigurni da ste okusili svoje reči pre nego ih izbacite vani"..."To što ti jesi ti, donosiš u svet nešto divno nešto što pre toga nije bilo tu"..."Biti lep znači biti samo svoj. Ne moraš biti prihvaćen od ostalih. Tebi je samo potrebno da prihvatiš samoga sebe-svoje Ja"..."Biti samac jeste prilika da naučimo kako da volimo svoje Ja, da rastemo kao ličnost, i uopšte da postaneš bolje ti"..."Budi srećan... ne zato što sve je dobro, već zato što ti možeš videti dobro u svemu"...Da se ne bi sve svelo na jabuke, kruške i kivi, jutros sam za doručak pripremila umućenu kašu od dosta malina...Život nas svakodnevno baca u prašumu istog tog života, a na nama jeste da pokažemo životu koliko je ogromna naša volja i snaga za preživljavanjem u životu, uprkos svim prašumskim očekivanim životnim iznenađenjima... Umesto straha od prašume života - sa zverinjem se treba suočiti odlučno i hrabro, ako zatreba i obračunati smišljeno i mudro, a sve sa jednim jedinim ciljem - preživeti i kada nije lako i još više preživeti kada su nam šanse za preživljavanjem posve male, gotovo nikakve... Biram u toj nemilosrdnoj prašumskoj borbi, da preživim kako znam i umem... A kad preživim, onda ću i živeti...Dok čoveka polagano i neprimetno prolazi hir za hirom, to pouzdano znači da je taj čovek ostario... Hirovitos je tipična i svojstvena mladosti... Ono što bi trebalo dopustiti u naletu hira, jeste ono stanje opisano kao rovitost... A biti rovit - znači biti živ... Tačnije i preciznije rečeno - biti mekano skuvan kao rovito jaje... I nikad nisam volela rovito skuvana jaja...U svom svom današnjem, a i sadašnjem trenutku, shvatila sam da sve što: radim, pišem, mislim i volim - činim isključivo radi sebe i zbog sebe, jer meni tako nešto zaista i godi... A sporednim efektima se doista ne bavim... A mnogo me i ne zanimaju... I ne bih da zvučim bezveze, jer ja se isključivo oslanjam na svoje pouzdane, sigurne i proverene svemirske veze...Pisac bi trebao da bude isključivo samo onaj čovek, koji knjige drugih pisaca voli i ceni više od svoga omalenog života... Jer na kraju svih krajeva i bezimenih početaka, život je svagda omalen, ma koliko o velikim ljudima pričao ili svedočio...Nemam ništa protiv tetovaže... I baš mi se sada nešto razmišlja na tu temu - tetovaže... Mada malo šire posmatrano... Život nam počesto otiskuje sve te sitne male i neprimetne tetovaže, koje nas opisuju i oblikuju nešto kasnije... Te životom nametnute tetovaže, nekako slabo se primete ili ih samo retki primete... A nema čoveka da na sebi ne nosi bar jednu tetovažu života... No, kasnije dolaze i sve one tetovaže koje sami sebi odaberemo... Mislim da svako ko se odluči na taj korak tetovaže, on pre svega dobra porazmisli - šta ustvari želi na sebi da oslika i ispriča... A svaka tetovaža neku piču priča... I nije da nisam poželela uraditi tetovažu... Jesam, ali na kraju krajeva i ne moram ispuniti taj hir... Ma, nešto me prošlo... Ako bih je i uradila, tačno bih znala koliko ta moja tetovaža - mora biti posebna i originalna - još ne viđena... A u isti mah toliko simbolična i jednostavna... Morala bi biti u savršenstvu nenadmašna, čak toliko da zbog toga ne bih nikad ni zažalila... Tako bi nekako izgledala samo jedna i posebna moja tetovaža mala...Reče Tesla i bi Svetlost...Za dobrim konjima prašina se diže...Napisala sam i 13-i nastavak priče... No, neću učiniti isto što i juče, kada sam požurila da posle 10-e odmah okačim i 11-u priču... Ipak neka odstoji do jutra... A mogla bih da podelim i tu 13-u priču, no nije interesantno puštati više od jedne priče dnevno... Juče sam se malo poigrala na tu temu... A sobzirom da sam u subotu preskočila, ta dupla priča od juče, dođe mi kao neka vrsta nadopune za preskočeno... Tako nisam u zaostatku... No, imam ja onaj gen koji me tera da uvek istrčim malo pre roka... Ali, učim se da čekam... A sad šta smislim - smislim, samo da što bolje život osmislim... Dobro veče...Savet dana: da vam neko (NN lice) ne bi podvalilo isto štivo na čitanje po drugi put, neophodno je da u sebi posedujete i do savršenstva razvijete odličnu moć opažanja, zapažanja i dobrog pamćenja... Isto bi se moglo primeniti i na fotografije... Prijatan dan i ručak...Ono što oduvek valja i što je dobro, ne treba nikad menjati, niti ičim zameniti...