"LJUBAZNOST jeste jezik koji gluvi mogu čuti i slepi mogu videti"-Mark Tven..."Život je igra u kojoj pobeđuješ kad posložiš sve kockice svoga sopstvenog ja"..."Pobuna je jezik nečujnog"-Martin Luter King...Антологијске песме су толико јаке и тешке, али надасве лепе, да их треба узимати на кашичицу... полагано... у мрвицама...Ja nisam mnogo postigla... Mereno ovozemaljskim aršinima - ja uopšte nisam ništa postigla... I nije da se žalim... Daleko od toga... Meni to ciljevi bili nisu... No, meni je ipak nešto neopisivo lepo zbog svega toga... I ja se srećno radujem i radujem srećno... Toliko o postignućima... Mada je tema poširoka, a ja sam po tom pitanju tvrdoglavo ponosna i ponosno tvrdoglava ženska glava...Razmak između dve kapi tišine, jeste najlepše čekanje... To je taj neuhvatljivi prstohvat ovekovečen kroz treptaj oka... To je delić sekunde čiju brzinu proticanja ne može vreme opisati... To je stanje unutrašnjeg duha... I tako dalje...Da ne preteram, a poznato je preterivanje ne volim... Mada na neka preterivanja ne mogu da utičem, pa me se to mnogo i ne tiče - ne dotiče više... Ono što mogu jeste da stavim tačku na današnje poglavlje - priznajem veoma srećno i lepo... Zar nije rečeno dosta???... Ostade samo još jedno uobičajeno: Dobra noć dobrim ljudima i još boljim dušama... A svako ima ćef da pod pojmom dobrote podrazumeva šta mu se baš ćefne... Ćefno - može značiti i Sretno...U potrazi za odgovorom na pitanje koje glasi: Zašto je opasno ne raditi ništa???... Nalazim posve jednostavan i primamljiv odgovor, koji se donekle sa mojim unutrašnjim sustavom može spojiti... A taj odgovor glasi: "Ako ne radite ništa, UM gubi energiju"... Mada, kad bolje razmilsim, šta ako postoje oni kojima je u dubokom interesu da vaš UM što više uspavaju i onemoguće da funkcioniše u skladu sa prirodnim tokom događaja... Ko li to radi na zamrzavanju UMOVA naših???...Zašto umetnici imaju potrebe da podele svoja umetnička dela sa publikom???... Pa upravo iz tih dobro znanih razloga koji kažu: "Dobra umetnost je najbolja kada se podeli sa ljudima"...Naš najbolji, najsigurniji i najpouzdanije vodič kroz vremeplov života, jesu knjige... Ili: "Knjige nam omogućuju da putujemo kroz vreme"...Da bi nemoguće stvari postale pojednostavljene potrebno je uložiti dosta snage... Ili: "Snaga pojednostavljuje stvari koje izgledaju nemoguće"...Kada činimo i mislimo lepo, dani nam protiču još lepše...Komunikacija... Razgovor... Dogovor... Pregovor... I opet razgovor... Srodne reči... Slična značenja... No, da li postoji nešto zajedničko baš svim tim rečima... Postoji ono jedno malo zlatno pravilo... A ono glasi upravo ovako: Razgovaraj sa svakim sagovornikom upravo onako, kako bi i sam voleo da neko drugi razgovara sa tobom... I nije uopšte teško... Probaj... Isprobaj...Ljudi su inteligentna bića... Inteligentna stvorenja... No, isto se može tvrditi i za biljke i životinje... Možda su inteligentniji od ljudi... Ljudi kao inteligentna bića i stvorenja imaju čulo sluha, koje im pomaže da dobro čuju... I tako inteligentni ljudi svakoga saslušaju i čuju... No, inteligentni ljudi dobro znaju šta od čuvenog da zadrže, a šta da odbace kao suvišno i bespotrebno - nepotrebno... Jer, "Inteligentna osoba sluša svakoga i odbacuje ono što joj nije potrebno"...Nikad ne treba dozvoliti da vas potkopa ta čudnovata napast - zvana lenjost... I sada malo da se porazmisli i na tu sveprisutnu pojavu i temu... Lenjost u nama i oko nas... Lenjost je uvek skopčana i tesno povezana sa dosadom... Lenjost plus dosada, eto dvostrukog nezadovoljstva... No, treba se nekim dobrim načinom, otrgnuti od svega toga... Zašto???... Pa, zato što se zna: "Samo je lenjim ljudima dosadno"... Ne smete biti od toga soja... Pokrenite se i mišlju ustanite protiv svega toga...Danas nisam ponela fotoaparat na vožnju... Mislila sam biće kiše i nisam htela da dozvolim da moj aparat pokisne... Treba ga štiti od vlage... I nekoliko neverovatno upečatljivih slika donosim sa vožnje, koje ni uz najveći trud rečima neću moći da dočaram... Šuma koja je po koliritu tipično jesenja... Žuto lišće po asfaltu... Visoke krošnje drveća sada u jesenjem ruhu sasvim drugačiju priču pričaju... No, najupečatljivije beše kada sa jednog povisokog drveta, doduše sve to beše pospešeno malo ojačim vetrom - poče da pada čitavo jato svelog braonkastog lišća... Bila je to kao neka vrsta kiše... I padalo je kao iz vedra neba... Stablo beše veoma visoko... Bio je to roj lišća koji je trusio u pljuštao po nama, baš u trenutku kada smo biciklama prolazile ispod stabla... Taj roj lišća ne mogu da opišem... To još nisam videla... I to beše više prizor za nekog kamermana... Imalo je tu u par sekundi štošta da se usnimi...I večeras opet primećujem... u meni se odvrnula dizna za pisanjem... A vama???...Nema osobe koja nekada nije pokušala nešto da iskaže i kaže, a da to ne zazvuči kao neka vrsta dobronamernog saveta, jel tako???... I neki ljudi vole baš baš da dele i udele po savet koji, tražili vi to ili ne tražili i sa tim treba biti čisto načisto... Isto tako tu dolazi do slepog zaboravljanja jedne vrlo važne istorijske činjenice... Koliko god vaš savet bio dobar, tačan i na mestu, jedno nemojte nikad izgubiti iz vida: Lice kome dajete savet ne možete ama baš ničim prisiliti i naterati, da taj vaš savet i usliši... Ne možete nikoga naterati da svaki vaš savet (ma koliko on bio genijalan) i posluša... Mislim da je upravo tako... A vi???...Uvek sebi dajem za veliko pravo i uzimam za veliku slobodu, da ove svoje male pokušaje - da od tuđih zaista velikih misli i mudrosti, iskreiram u svom stilu neku svoju po suštini i značenju približnu misao... Da li je to osporavajuća oklonost???... Rekla bih da nije i da neće biti... Nadam se da nisam ovim nikoga oštetila... Tako se i ja ponekad snalazim i opet bih rekla - prilično umešno i dobro... U to ime - živeli...Svi pokušavaju da podstaknu čoveka na činjenje prvog i važnog koraka, pa tako ispadne da je svaki naredni korak, upravo onaj najvažniji i najvitalniji... Da li smo zaboravili, da je prvi korak već načinjen davno i što bismo ga opet i opet iznova slepo ponavljali... Sada kada smo svesni koračanja, najbitnije bi bilo, da se pomerimo sa mrtve tačke gledišta i uverenja i da samo nastavimo dosledno da koračamo... I to je već korak nad koracima... Najveći naš korak...Po prirodnoj datosti i zadatosti, čovek jeste stvoren kao posmatračko biće... Dakle, čovek jeste posmatrač... A biti posmatrač jeste neizmerno važno, jer kroz posmatranje zaista više naučimo nego iz bilo kog drugog udžbenika...Ukoliko zaista volite ono što radite, onda ja ne vidim smetnju, da u tome zaista i nećete uspeti... a taj užitak uspešnosti biće više nego dovoljan, da ono što zaista i volite, još više unapredite i usavršite... Jel zaista tako???... Mislim da jeste...Kilometara 1456... A nakon dobrog treninga, prosula se neverovatno blaga kiša... Srećom, već sam bila u toplom domu... Dobro veče...Samo ako sledimo svoje srce bićemo vazda srećni - ma, presrećni..."Odsecanje (brisanje) nekih ljudi iz mog života ne znači da ih mrzim, već jednostavno znači da previše poštujem sebe"...Koeljistična Velika Misao - Svemisao i Svesmisao...A jagnje ko jagnje - bleji... Meeee...Nije svaka Ovčica krotka...Borhes kaze da je ''citanje najbolje i najvece pisanje''.Vasko Popa: ''...Boje svicu na ivici zaborava... Boje zru na lakoj grani vremena...''.B. Miljkovic: ''Isto je pevati i umirati.... U tudjem smo srcu svoje srce culi... Kradljivci vizija, orlovi iznutra jedu me... Upamti taj pad u zivost... Kad mastilo sazre u krv, svi ce znati isto je pevati i umirati''.''Ova pesma nikako da se rodi. Mada joj je i vreme da bude sa srca otrgnuta... Pesma se ne pise, ona se zivi... Jos jedna slepa rec i pesma ce progledati na mestu gde se to najmanje ocekuje... Rec po rec, primoravas sebe na pesmu''.Stefan Raickovic, Septembar: ''Stanimo malo pesmo. Jesmo li ziveli, jesmo? Ti si najlepse sate - Jablani kada se zlate. U lakoj magli, peni - Odnela tuzno meni''.''Kultura je bila i ostala zrvanj mrznje''.''Znati jedan strani jezik, narocito jedan svetski jezik... to otvara stotine vrata, u drustvo, u svet, u kulturne rangove''.''Kultura ne moze pocivati na pojedincima. Potrebno je narod preobraziti. Buducnost jednog naroda pociva na kolektivnoj osnovi. Dok se ne oplemeni bice nema kulturnog napretka''.'Kultura, kulturni duh u osnovici, to nije Dante, ni Dekart, ni Betoven; nagon za uzlet, nagon za preobrazaj, taj nagon ili spava ili radi u narodu. Narod je roditelj i stvoritelj kulture''.''Glad za kulturom uvek je prisutna, zbog cega covek mnogo cita, zeli da putuje i istrazuje''.Pokusaj definisanja kulture kao fenomena: ''Sve sto je atribut - zivota, od uma i maste pa do fizickog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama je nesto drugo. Oplemenjiva coveka - to ima hiljadu stepena, oblika, svrha''.Po Isidori Sekulic kultura je ''proces koji postepeno obradjuje, preradjuje, oplemenjuje, procedjuje samoga coveka ili citav narod sa telima i dusama''.Serafim Rouz: ''Posvuda se duh gasi, a ocuvanje starih obreda nece pomoci kada nestane duhovnosti!''.
Najbolja Stvar u Životu jeste sam Život...
Najbolji Događaj u Životu jeste Život...
Najlepši Praznik u Životu jeste Život...
Najčitanija Knjiga u Životu jeste Život...
Najvredniji Rad u Životu jeste Život...
Najvrednija Nagrada u Životu jeste Život...
Najupečatljivija Slika u Životu jeste Život...
Jer jedino takav Život jeste pravi Život...
Нема коментара:
Постави коментар