Након
Свете и Божанствене Литургије у храму Светога Пророка Илије у Бајиној Башти
упутих се низводно реком Дрином овог 2006. лета Господњег пливајући у сусрет
крајолику који по први пут посетих равно пре две деценије. После пређених 132
километра нађох се пред капијомн манастира Троноша код Лознице који је посвећен
Ваведењу Пресвете Богородице. Дођох по други пут у Драгутинову задужбину и
задужбину његове жене Кателине, у задужбину нашег Светог краља Теоктиста кога
знамо и памтимо као ''врло побожног,
благе нарави, доброг срца, савесног и правичног''. Као монах ''и дању и ноћу лутао је поред Саве молећи
Бога за опроштај и мучећи своје тело. Ископао је гроб, у њему наслагао оштро
камење и трње и на њему лежао, обучен само у кострену ризу, гологлав и бос''.
Своју побожност и љубав према црквама и
манастирима најбоље је манифестовао подизањем својих задужбина Раче, Тавне,
Папраће и Троноше. Пошто га је смрт претекла, завршавање Троноше приписује се
краљици Каталини 1317. лета Господњег. Прва обнова Троноше била је у 16 веку
1599. л. Г.
У Троноши је цветала преписивачка делатност и
ту су се исписивали Минеји. Било је то време када су душе биле златне, а
причешћивање се вршило из дрвених путира. Данас је време златних путира, али
нажалост дрвених душа. Турци су посекли игумана Мојсеја на троношким вратима
1792. л.Г. Када је запаљена 1813. Рача, запаљена је и њена сестра Троноша,
спаљене су оба Драгутинова чеда.
Данас о Ивањдану затекох Троношу у слављу, широких
руку, као што затичем Рачу о Преображењу. Сабрало се и страо и младо око мајке
Троноше која је кроз минуле ратове ''била
тешки рањеник који је очајно вапио и преклињао за помоћ''. Данас Троноша
мирише кадом светогорским, а живопис из 1834. урезује се у сваки део три
поклоника из Бајине Баште. Овде је половином 18 века написано дело Троношки
родослов веома значајно и драгоцено, а преписао га је 1791. л.Г. Јосиф
јеромонах из Троноше. Крајем 18 века у Троношу стижу и књиге из Русије. Троноша
је чувена и по свом архимандриту Стевану Јовановићу Троношцу, који је свог
сабрата Хаџи Мелентија Стефановића послао у манастир Рачу ради обнове и зато му
вечно хвала. Хвала му јер је својом мудрошћу и дипломатијом помогао обнову
Раче. Архимандрит Стеван ''као учитељ
дао је прве основе читања и писања великом научном и културном раднику Вуку
Стефановићу Караџићу. Неколико деценија пре Вукове реформе српског правописа он
је у својим писмима изостављао слово ЈЕР на крају речи. Манастир Троноша и
архимандрит Стеван су главна одредница и орјентациј свеукупног Вуковог
деловања''.
За Троношу био је везан и велики Србин Лознице
Јован Цвијић, чија се родна кућа налазила сат хода од храма троношког. Јован
Цвијић је био веома побожан и тежио је да живи ''далеко од светске гужве и од ситних интереса и сујета које
заглупљавају и заслепљују''.
Прво
Драгутиново чедо Рача дала је надалеко чувене преписиваче, а друго чедо Троноша
дала је највећег реформатора наше народне књижевности.
Међу старешинама Троноше забележен је од 1864.
до 1865. игуман Серафим рачанин.
Близу
улаза у порту троношку посетих капелу светог великомученика Пантелејмона и
чесму девет Југовића и старине Југ Богдана, која је по предању подигнута уочи
Косовског боја.
У
Троноши се и данас изливају највеће ратарске свеће, висине преко два метра, а
тежине преко 50 килограма. Ове свеће мештани прилажу сваке године о Великом
Четрвтку.
Након
Трооноше обретох се у етно селу Тршићу, поред саборишта и воденица поточара. Стигох
до Вуковог дома, Вукове родне куће музеја, где се роди Вук на Митровдан 1787.
л. Г. Одушевише ме народне изреке које сретах крај пута, али се сетих и ових: ''Док срце не заболи, не може око
заплакати. Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију. Тешко је мудроме, међу
будалама бесједити. У старом душманину нема новог пријатеља. Црква је да се Бог
моли, а не да су у њој збори''.
Вукова
кућа, дворише Вукове куће, Вукова воденица, Тршић, гостинске куће у етно селу,
све је овде љупко и све се смеши, док бистра речица Жеравија одише надземаљском
лепотом. Сабориште, позорница, црква Светог Арханђела Михаила Вукове крсне
славе, Вуков сабор, ђачки Вуков сабор, галерије, мостови, Вукова липа, дрвене
тарабе, све оправдава Вукова изрека: ''Нема
љепше земље од Србије, ни љепшега места од Тршића''.
8/9. јул 2006.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар