Полоцки
Спасо-Ефросинијевски манастир - један је од древних у Русији. Он је основан око
1128. године у част свете кнегиње Ефросиније. Полоцка земља, где се родила
преподобна Ефросинија, налази се на старом путу. То је допринело брзом ширењу
свете хришћанске вере и развијању духовне културе. Године 992. је образована
Полоцка епархија - прва земља Бело Русије. Средином 11 века подигнут је Софијски сабор. У читавом хришћанском
свету то је био четврти храм - у име Свете Софије Премудрости Божије. Слични
храмови налазе се у Цариграду, Кијеву и Новгороду. У Полоцкој кнежевини развио
се занат, архитектура, живопис, свкидашње подизање храмова, оснивање манастира.
Од 11 до 12 века Полоцк је
постао центар књижевности: где се преписују књиге, пишу летописи. То је био
период процвата духовног и културног живота у Полоцкој земљи.
У
то време започиње детињство преподобне Ефросиније. Ћерка кнеза Георгија и
праунука (пето колено) равноапостолног кнеза Владимира Предислава младих година
одликовао се дубоким схватањем књижевног учења. Он је научио да гледа на живот као на пут служења Христу.
У 12 години кнез је тајно побегао из очевог дома и примио је монашки постриг. У
то време започиње пут одрицања, туге, самопожртвованог труда и непрестане
молитве. Полоцка Подвижница добила је за потежак труд преписивање божанствених
књига, измирење са непријатељским кнезом, и заштиту убогих и сиротих.
У
»Житију» Преподобна сведочи о томе, како Господ преко анђела призива њу у
основану девичанску обитењ на месту названо «Селце». То је било седиште Полоцког епископа у старој цркви Спаса и
храму - где су се упокојили часни остатци првих полоцких епископа. Селце се
налази две врсте од Полоцка на невској узвишици, окружен реком Полоц, -
притоком Западног Двина. Следећи заповест анђела, света Ефросинија ишла је на
то место да оснује обитељ. И Спасов манастир ускоро је био основан.
Са
повећањем броја сестара у обитељи стара црква постала је тесна. Света Игуманија
средином 12 века подигнула је на овом месту камени храм Спасов. Он је постао узор
древног зидарства полоцке школе. Мајстор храма био је зидар Јован. Спасова
црква била је украшена фрескописом. За ту цркву Преподобна је наручила престони
Крст, од стране мајстора Лазара Богшејева 1161. године у древновизантијском
стилу и емајлиран. Крст - ковчег садржао је у себи православне светиње: капи
крви Исуса Христа, честицу Животворног Крста Господњег, честице моштију
првомученика и архиђакона Стефана, великомученика и исцелитеља Пантелејмона,
крв великомученика Димитрија Солунског, честицу камена са Гроба Господњег и
Гроба Пресвете Богородице. По мољењу свете Ефросиније из Цариграда је донета
чудотворна Ефеска икона Мајке Божије (насликана од стране јеванђелиста Луке).
Касније је икона била предана као благослов браку кнеза Александра Невског са
ћерком полоцког кнеза Братислава 1239. године и постављена је у Сабор господина
Торопца у Псковској губернији (сада се икона налази у фонду Руског музеја Санкт
Петербурга).
Полоцка
Игуманија је основала при Спасовој обитељи школу, и основала је недалеко мушки
Богородичин манастир. Достигнувши висину духовног савршенства путем монашког
подвига и молитве, преподобна Ефросинија постала је учитељица женског монаштва
у Русији. Света Ефросинија је са братом Давидом и сестром монахињом Евпраксијом
пошла на поклоњење у Свету земљу. Пре путовања преподобне у Палестину у
Спасовој обитељи примио је постриг њен брат Вјачеслав - на Киријана и Олгу. При
постригу дата су им имена Агатија и Ефимија. Управљање Спасовом обитељи у то
време праведна Ефросинија предала је рођеној сестри монахињи Евдокији.
Света
Ефросинија је уснула у Богу 5 јуна (23 маја по старом календару) 1167. или
1173. године у светом граду Јерусалиму и била је сахрањена у манастиру
преподобног Теодосија. У 1187. години Јерусалим нападају муслимани, а нетљене
мошти преподобне Божије Угоднице биле су превежене од стране монаха у Кијево
Печерску Лавру, а и данас је тамо део ових светих моштију. За то време Спасова
обитељ претрпела је много, преживела је период рушења и упада и опустошења.
Године 1910. свете мошти преподобне Ефросиније су свечано пренете из Кијева у
Полоцк.
После
1917. године Спасо-Ефросинијевски манастир, одао је поштовање и другим
хришћанским светињама. У 1921. години био је изнет крст преподобне Ефросније,
свете иконе и многе манастирске драгоцености. У манастиру су се скривале
нетљене мошти преподобне Ефросиније и ношене су на атеистичку изложбу у Москву,
а затим и у Витебси музеј. Тада је направљен и сребрни ћивот. Манастир је
затворен. Игуманија Елена (Волкова) и монахиња Лариса (Ксујина) биле су мучене.
У
годинама другог светског рата Крст преподобне је нестао, а нетљене мошти Свете
у октобру 1943. године удаљене су из Спасове обитељи.
Године
1960. власти су размишљале о затварању обитељи. Спасов храм остао је једини да
живи у Полоцку. Године 1990. обитељ се намножила: обновљен је храм, подигнути
су монашки конаци.
Данашњи
манастирски комплекс садржи лепу саборну цркву, окружену са три храма, звонике
и монашке конаке, древни манастирски храм-Спасо-Преображенски, у коме се налазе
нетљене мошти преподобне Ефросиније. Главни крстообразни храм налази се лево.
Унатрашњост цркве сачуван је без измена. Чува такође са обе стране две тесне
келије. У једној од њих света игуманија предавала се богомислију и молитви.
Године 1833. храм је преуређен. У наступајуће време почела су рестаурације и
конзервације старог живописа из 12 века. Сами већи храм обитељи у име
Воздвиженија Часног и Животворног Крста био је основан 1897. године добровољним
пожртвовањен игуманије Евгеније (Говоровиче). Храм је камени, петокуполни.
Испрва у њему су била три престола: главни - у име Возвижденија Крста
Господњег, десни светом Николају Чудотворцу, леви - Смоленској икони Божије
Матере. Са јужне стране сабора налази се Трапезни храм, раније названи Топла
црква. Храм је подигнут 1847. године у част преподобне Ефросиније. Над светим
вратима обитељи налази се звоник из 1882. , а реконструисан 1992. године.
У
летопису многовековне историје Спасо-Ефросинијевског манастира у септембру
1997. написана је још једна страница. На пазник Воздвиженија Крста Господњег
био је свечано довежен Подигнути Крст преподобне Ефросиније, урађен по узору на
први крст дело мајстора Николаја Кузмича. Године 2000. у јубилеју хришћанства
Господ је благословио обитељ новим светињама. Манастиру су предане честице
моштију 200 светих угодника Божијих, древних и новопрослављених. За те честице
специјално су направљени ковчези, који се налазе у Крсто-Воздвиженском сабору.
5.
Јуна 1998. године обитељ је свечано прославила 825. година од дана блажене
кончине преподобне Ефросиније. Празничном слављу присуствовао је Патријаршијски
егзарх митрополит Филарет коме су саслуживали епископи белоруске цркве. У
Крсто-Воздвиженском сабору било је поклоњење веригама Преподобне, обретање
преосвећеног Теодосија, епископаполоцког и глубокског.
Празнични дан Возвижденија крста Господњег у
тој години обележило је следеће: Свјатјејши патријарх Алексеј други прво је
посетио Полоцку земљу. На божанственој Литургији свети патријарх је произвео за
игуманију манастира монахињу Анфису (Шевердјајеву).
Матушка
Афниса управља манастиром од 1997. године. Много је урадила на уређењу обитељи.
У данашње време у Спасо-Ефросинијевском манастиру послушање твори око 70
сестара.
Неизмерно
духовно значење благочестивог живота и богоугодних подвига преподобне
Ефросиније. У ову светињу долази на поклоњење хиљаде верних, прослављајући Оца
небеског и велике угоднике Божије. Многоцелебне мошти богоносне матере наше
Ефросиније дају благодатну силу свима, који јој са вером притичу. Тако јој и
моја маленкост притече на поклоњење 22. јуна 2003. године.
Спомен
преодобне Ефросиније слави се 5 јуна по новом или 23 маја по старом календару.
Преподобна
мати наша Ефросинија, моли Бога за нас.
превод са руског
15. новембар 2003.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар