Komad hleba koji će preteći i sutra dana šestog... i upravo je ovaj hleb čudo nad čudima... ovoga hleba ne treba mnogo... 2 do 3 kriščice i siti ste i presiti, a i preteče...Na svega jednom mestu dve do tri tačkice buđi na mom hlebu od 5 dana i samo sam očistla te plavičaste tufne i pojela krišku, jer poznato je da ja ne bacam ni jednu jedinu mrvu, a ono što padne po stoljnjaku istresem kroz prozor dživdžanima i senicama...Kolač za roditelje moje drage gotov...Treba učiniti nešto korisno i lepo dok su ljudi živi, pa im i pružiti, priuštiti... a posle kad nestanu i oči sklope, jako je besmisleno na mermer i beton nosati pečenje i kolače... oni tada od toga nemaju ništa... pruži čoveku dok je živ, a mrtvim ustima ne treba ništa više... nije na odmet da malo razmišljamo na najegzistencijalnije stvari i upitanosti, zar ne???...Skoknula sam na kratko do moje žute kuhinje i tamo se već peče kolač sa cimetom i jabukama za roditelje moje mile...Danas dosta slabije mogu da otvaram i pomeram vilicu, pa tako i manje unosim hrane... ukočena sam i još me bole ubodi igle...Hleba imam i dalje i danas je peti dan, a onaj hleb još uvek traje... prepravila sam recept i umesto one cele mere, pravim od sada pola od te cele mere, sa ukupno 300 gr brašna... za mene samicu ovo je previše hleba od 600 grama brašna... u receptu sve sam smanjila i brašno i ulje i vodu i so na pola osim semenki, pošto za moj ukus toga ima premalo u hlebu... i ovaj komad koji sam umesila pre 5 dana, mi sigurno može trajati još, pa videćemo - 2 do 3 dana...Jutros je pljuštalo i pomislio bi čovek onako rano oko 5 sati da je došao sudnji dan ili potop neki strašni... no, ja volim da slušam pljusak..Vreme teglica i vreme zimnica... moja Mama je bila više nego vredna i dosta toga je naspremala... svaka joj čast...Umesto 7 izmiksanih kivija smazala sam 6 isečenih na kriške i sa onim jakim pljuskom tamo oko iza pola 5 započela sam i ovaj dan..."A bluz je most između poezije i muzike: "oni uvek kažu životu da, primaju životne uslove, iako ih nikad ne prihvataju""-Harper Majkl..."Pesma je čovekov najuzvišeniji napor zato što je nekorisna"-Tejt Džems.."Ja verujem u pisanje o onom što je pod rukom, u samim čulima... Ne nužno u vidljjivom svetu - spoljnjem svetu - to može biti izvesno unutarnje iskustvo, ali mora biti nešto istinsko"-Levertov Deniz..."Poezija je uzela na sebe zadatak da se probije iz zatvorenog ega"."Pesništvo je čin samosaznanja i nezavisnosti, područje osvajanja slobode"."Ograničenja stvaraju snagu: silina genija proizilazi iz toga što je sputan u boci"."Živimo u svetu stvari kojih smo svesni i svoje jasne percepcije pretačemo u pesmu koja tako postaje "nađeni predmet", s vrednošću i zanimljivošću nezavisnom od svog izvora"-Zukovski.."Ratnici i sinovi ratnika su pesme,pesnici i sva milina ovoga sveta"."...a ja sam voleo da budem svoja najbolja publika to predstavlja zapravo jednu od najvećih nagrada za pesnički rad mogućnost verovatnost ili čak neizbežnost da se bude najbolja publika za svoje delo mada bi neko ovo mogao da smatra nesrećnim slučajem i neprijatnom nagradom za ozbiljan rad ali ja ne ja volim a budem najbolja publika za svoje sopstveno neotuđeno delo i u tom slučaju ja nisam publika koja ne bi sa sigurnošću prepoznala sve izvore te originalne rasprave iz kojih su ovi komadi bili izvučeni..."-Dejvid Entin...Čokoladni maffini... ma, samo što su ispečeni...Ako nisam vinovnik tuđeg zla (a odgovorno tvrdim da nisam), onda nema te sile, koja mi ne bi trebala uzvratiti makar malom kapljicom dobrote...Još danas započnem pisanje petog dela moje velike priče... Sutra ću je dovršiti... Imala sam vremena, volje i elana pa uradim i delić onoga što sam treba započeti izjutra uz prvu jutarnju kafu, tj. sutra... Želim da pišem i pre predviđenih rokova, ako mi to elan i vreme dopuste... Odjednom sam spoznala važnost i dragocenost svakog minuta... Vreme ne sme da će traći i baca... Vreme jeste samo ispunejno vreme, ako se u tom vremenu učini ono što duša nadasve poštuje i voli... I prilepila sam se za priču u koju proničem, kao u svoju vlastitu... Kakve sve slojeve i nivoe tu ne nalazim... Da više ne "gušim"... Good night..."Dva koncepta za iskreno Srećniji Život: 1. Koristite (upotrebljavajte) stvari, nikad ljude i 2. Volite Ljude, a ne stvari"...Ovako smo se Kalista Sunny i ja danas vozale... I još mi Kalista donese punu vrećicu francuskih karamela i bombonjera...A da imam materijala i o Njemu bih pisala feljton...Evo formule zašto nam je EGO u porastu...Bruslistično...Kilometara 1430 te 2013-e... DOBAR DAN... Šta sam danas "propustila"???...
Searfim Rouz: ''... Posto je Bogu sve bolje znano nego nama, jedino sto moramo ciniti je da su uzdamo u Njega! ... Nesporazum (se) moze prevazici jedino ljubavlju i razumevanjem... Kisa je padala celog dana... Prestala je tek kada su svi otisli! Mora da ima neka poruka u svemu ovome, ali mi smo nemocni da u to prozremo.... Spoljasnje poznavanje pravoslavlja, bez unutrasnjeg smirenja, ubedjenja i 'nalazenja svog mesta', moze naneti velike povrede, cak i ako ima dobre namere... Bog je s nama, a sva iskusenja sluze samo da bismo ojacali! ... Zaista ima puno nade za one koji se ne uzdaju u sebe i koji nisu strogi prema drugima! ... Neka nam Bog podari snage, smelosti i mudrosti! ... Neka bi nam Bog podario da se uzdamo u Njega i njegovu Promisao koji je mudriji od svih nasih nemera i planova... Avaj, avaj, ratovi i ljubomora na sve starne! Najbolji odgovor je zaboraviti sve i nastaviti sa svojim radom... Cinimo ono sto je do nas dok jos ima vremena... Bog zna kakva nam buducnost predstoji, ali neka bi onda dosla sto tise i prirodnije... Nasa pala ljudska priroda je veoma uporna. Oni koji se uzdaju u sebe pasce. Dobra volja je nemocna u takvim situacijama... Dok Bog trpi nase postojanje, pokusajmo da budemo plodonosni! ... Ponizenja su neminovna u istinskom hriscanskom zivotu... Reci mu sve sto mozes, ali ne idealizuj nista... Ti, kao i mi, veoma verujes ljudima bez obzira sta oni cinili i uvek gledas njihovu dobru stranu! A onda kada njihova dela pokazu da oni ne uzvracaju poverenje, vec seju podozrenje, i jos na kraju tebe optuze da siris sve to, ti se obeshrabris.... Uopste im ne poklanjaj paznju. Ne odgovaraj im, ne opravdavaj sebe ili bilo koga pred njima, ali takodje: Ne veruj ni jednoj reci koju kazu i ne cini nista sto bi od tebe mogli da zahtevaju... Moramo nastaviti trezveno, ne mastajuci da smo nesto posbno, nego spasavajuci svoje duse i pokusavajuci da delimo riznicu pravoslavlja sa drugima... Dovoljno (je da) po strani verujes da je pravsolavlje zaista Istina, koja donosi svezinu i nadahnuce zivotu, a ne ostrascena politika koja ocekuje da joj se pokoris... Sve ce proci, kao ruzna mora... Crkva je jaca od onih koji su obmanuti mislju da su 'oni' Crkva...''...
Нема коментара:
Постави коментар