среда, 26. октобар 2016.

MALO SAM SE BOCNULA IGLICOM...



Malo sam se na mestu ujeda bocnula iglicom i pustila sam malo krvi ako je zatrovana neka izađe vani...
Do krajnjih granica jednog kosmičkog beskraja proteže se pozitivna misao dugačka i staza njenog svrsishodnog smisla, a rezultat svega toga jeste jedno njeno savršenstvo neokrnjeno i apsolutno dobro njeno...Pošto nikad nije kasno i ni za šta prekasno, upravo je ovaj trenutak ovde i sada jako važan da sa radošću započnem točiti misli lepe svoje...Meni danas rekoše na sav ovaj moj stršljenski otok da protrljam 3 različite travke iz dvorišta - kažu otok odmah spada, no ja u strartu u to ne verovah pa i ne uradih... no moj otok polagano prolazi... stavljam led i to mi pomaže fantastično i brzo, čak pre nego što sam i očekivala...Po analizi domalog prsta koji je za mrvu niži od kažiprsta, ja sam narcis... i nije čudo ja obožavam žute i bele narcise...Verovali ili ne na mojoj butini je otok i crvenilo u veličini jedne lepinje...DANAS OPRAŠTAM SEBI ŠTO NISAM SAVRŠENA I S RADOŠĆU PRIHVATAM SVOJE NESAVRŠENSTVO CELO...Ja sam obožavala da kucam na ovoj mašini... i tu sam otkucala svoje najlepše snove...Afirmacije kucama na pisaćoj mašini...Moj jučerašnji ujed stršljena danas izgleda ovako... i nije strašno... hoću ja da nateknem pa to ti je - ali samo malo... srećom butina je, pa i nije strašno... hladim mesto ujeda kockicama leda...Deseti... nastao uz slušanje "Travijate" - možda i muzika utiče na fraktale...Jučerašnja rana od ujeda stršljena više ne boli i ne peče... sada se crvenilo i blagi otok raširio po butini u obliku elipse i sporadično taj razlivak zasvrbi... mislim da to znači da sve prolazi i nestaje... sve jeste dobro... sve je dobro... knjigu sam pročitala sinoć do strane 62... doručkujem suvo grožđe... ja nisam na dijeti... ja se zdravo hranim i kombinujem pravilno namirnice po principima Mejzel u kojima se krije tajna vitkosti moje... mada ne koristim meso i prilično sam sklona i makrobiotici... ujed mažem "sinopenom"..."More izvorima počinje".Slušanje muzike jeste veoma dragoceno i važno... O muzici sam često volela da prozborim koju... I opet to rado činim, jer muziku mnogo volim... Muzika je nešto sa čime se susretnemo odmah čim se rodimo... No, muzika kao umetnost jeste veoma složena i potrebo je muziku razumeti na pravi način... Muzika se iskazuje lepotom svojih tonova... Muzika je na jednom sam mestu pročitala - "umetnost srca"... Muzika oživljava i pokreće emocije... Muzika je dinamična i čarobna igra tonova... Najvažnije u celoj priči jeste odabirati i birati dobru muziku, jer kao što je poznato postoji i manje dobra muzika... Čak je i Platon rekao: "Što je u državi bolja muzika, i država će biti bolja"... I o muzici se može zboriti do sutra... No, samo blago načeh misao, jer o nečemu treba da se razmišlja... Eto, ja o muzici... Možda to ima neke veze što muziku Betovenovu upravo slušam... A možda mi svemir svoju muziku tek razotkriva... Ko zna???...Šta ja uvek uradim koncem oktobra... Dobijem 1 sat više - kad je u pitanju zimsko računanje vremena... Nikad nisam ustala u 3 sata po ponoći da časovnik pomerim za 1 sat unazad i nije valjda da to neko tako bukvalno i uradi... Ja lepo malo pre pomerila sat onako unazad kao što i treba... I mesto 22 i 10... Sada je lepo 21 i 10... I tako se upravljam i odlazim na počinak u običajeno doba... I ujutru ustanem taman kad treba... Nema da se prespi ili šta pobrka... I vrlo neosteno obrnem taj 1 sat unazad... A od sutra sve po novom... Samo da se dobro i lepo događa...Mark Sagal: ''Nas unutrasnji svet apsolutno je realan, mozda cak realniji nego vidljivi. Nazivati fantazijom ili bajkom sve ono sto nam izgleda nelogicno svedoci jedino o nerazumevanju prirode''.Sagal, 1931: ''Ne nazivajte me fantastom! Sasvim obratno - ja sam realista, Volim svet''.Mark Sagal, 1958: ''Sve se moze izmeniti u zivotu i u umetnosti, i sve ce se izmeniti kada se oslobodimo stida dok izgovaramo rec Ljubav ... U njoj je prava umetnost: eto, to je sve moje majstorstvo i sva moja religija''.Mark Sagal, 1958: ''Izabrao sam da slikam zato sto mi je neophodno kao vazduh. Slikanje mi se cinilo kao prozor kroz koji mogu da odletim u drugi svet''.

"Твој сјај је леп на небеском обзорју, ти живо Сунце које си прво живело. Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу твојом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило... Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се весели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло. Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке када се ти рађаш. Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе...Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину. Ти си створило далеко небо, да на њему светлиш и видиш све што си створило.“
Милутин Миланковић "Кроз васиону и векове"

Sve je dobro kaže mudrost jedna velika...
Sve je dobro glasi reč presvetla...
Sve je dobro bez prestanka ponavljam svome Ja...
Sve je dobro...
Sve je dobro...
Sve je dobro...

OSAMOSTALJENO RAZMIŠLAJM O SVEMU...
OSAMOSTALJENO OSTAVLJAM SVE ŠTO MI NE TREBA...
OSAMOSTALJENO UOČAVAM ŠTA JE VAŽNO I DOBRO ZA MENE...
OSAMOSTALJENO POTPUNO SAM SREĆNA...


JA SAM OČARANA ŽIVOTOM...
JA SAM OČARANA LJUDIMA...
JA SAM OČARANA PRIRODOM...

Нема коментара:

Постави коментар