Ono što želim da zapamtim za svu večnost vekova kaže ovako: na današnji dan 2015-e u mom novčaniku, ja imam svojih para i to svega 3 pišljiva dinara... e moj druže, to nije dovoljno ni za onaj klozet na autobuskoj stanici, koji sam platila zadnji put u onom smrdljivom gradu celih 70 dinara, ako me sećanje dobro služi...
Pošto nije dovoljno gorčine nakapano u ove naše male bedne živote, treba još lekovite biljke pelina nacediti, da bude po mogućstvu što gorče...Divim se ljudima koji mogu da zaborave šta su juče jeli ili radili, ja ne mogu...Greška preosetljivih ljudi jeste što imaju dalekosežnu moć pamćenja...Samo jedno mogu da konstatujem: kad iz životinje progovara čovek onda to i nema neku težinu... a kad iz čoveka progovori životinja, e to tek ima vrednosti neke, zar ne???...Mene samo čudi zašto ne postoji knjiga pod naslovom: pamet... um ili razum... Ili kako zadobiti nešto od toga... malo pameti, razuma ili uma nije na odmet i bio bi među ljudima stoga vrlo povećan domet...Tako ja pročitah upravo Travničku hroniku...Ivo Andrić: "A taj mehanički posao pratila je, kao neka uporna melodija, neodređena ali stalna misao: da ipak negde mora da postoji i taj "pravi put" koji je on celog života uzalud tražio; da postoji i da će ga čovek kad-tad naći i otvoriti za svoje ljude. On sam ne zna kako, kada, ni gde, ali naći će ga kad bilo njegova deca, deca njegove dece ili još dalje potomstvo.To mu je, kao nečujna unutarnja melodija, olakšavalo posao"..."Kao prah sa voćke koja ide od ruke do ruke, sa čoveka spadne prvo ono što je najfinije na njemu"."...gospodstvo je kao veliki vetar, kreće se, kida i osipa"."Dvadest i pet godina se išlo, tražilo i nalazilo, gubilo, i ponovo sticalo, od jednog "zanosa" do drugog, a sada je, premoren, rastrzan u sebi, istrošen, došao na tačku sa koje je krenuo kad mu je bilo 18 godina. Znači da su svi putevi samo prividno išli napred, a u stvari vodili uokrug, kao varljivi lavirint iz istočnjačkih priča, i tako ga, umornog i malodušnog, evo, doveli na ovo mesto, među pocepane hartije i ispreturane kopije, na tačku sa koje opet počinje krug, kao sa svake druge tačke u krugu. Znači da ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani. Znači, zaključivala je umorna i pogrešna misao umornog čoveka, da uopšte nema puta i da je i ovo kuda sada treba da ga povede, gegajući, njegov hromi zaštitnik, moćni knez od Beneventa, samo deo toga kruga koji je sav bespuće. Samo se putuje. A smisao i dostojanstvo puta postoje samo ukoliko umemo da ih nađemo sami sebi. Ni puta ni cilja. Samo se putuje. Putuje se i troši i zamara"...Neki ljudi među nama nikad se ne bi toliko izložili svakoj vrsti napada i protiv napada da nije bilo licemernih podstrekača iz prikrajka...Ja sam isključena i sve manje pronalazim nekog većeg ili ozbiljnijeg povoda da se iznova uključim u tek nešto...Zemlja u kojoj je tema dana: ko se kome podsmeva i zašto i nije neka ozbiljna zemlja... isto je i sa ljudima... dakle ljudi kojima je bitno ko se kome podsmehnuo i zašto i nisu neki ljudi...Upravo iz ovih razloga, ja sam postala autistična...Ja sam mnogima bila prijatelja onaj pravi, bez ikakvog prikrivenog ili skrivenog interesa... no, danas vidim da niko ne ugrize tako iznenada i žalosno jako kao prijatelj lažni...Pročitala sam 11 poglavlja Lorensove knjige i upravo sam na onim najzinimljivijim stranama, i gde može da delo jednog ovakvog književnika ne bude smisleno dopadljivo...Lorens: "Biti oslobođen svoje individualnosti, koja je naša volja, naš napor - živeti bez napora, nekom vrstom svesnog sna - mislim da je vrlo lepo; to je naš zagrobni život, naša besmrtnost"..."Biti živ, nagao i uporan - to je bilo nepostojanje. Najviše dostignuće bilo bi rastvoriti se u tminu i lebdeti tamo, izjednačen s velikim postojanjem"... I. Andrić: "Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kada sude o tuđem radu"."Život je neshvatljivo čudo, jer se nepresatno troši i ospia, a ipka traje i stoji čvrsto "kao na Drini ćuprija""."Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko izdignu i polete"."Narod lako izmišlja priče i brzo ih širi, a stvarnost se čudno i nerazdeljivo meša i prepliće sa pričama"."Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi čovek se seća samo onoga što voli"."Naša sudbina na zemlji sva je u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja, i čovek je dužan da istraje u toj borbi i onda kada je potpuno bezizgledna".I kako se izmišljotine tako odlično prime u našoj sredini, da nismo toga ni svesni...I zašto se recimo meni pripisuje stalno i gotovo uvek ono što i nisam rekla... I više od dve nedelje vazduh drma vest da sam ja deci rekla da nabave, tj. kupe knjige... A ja jedva skupila snage da im kažem da im samo treba jedna najobičnija sveska i to po njihovoj želji... I tako sada bih najviše volela da otputujem na Jupiter...Kupila sam frižider te 2014-e... Isporučiće mi ga sutra... Dođite na čast...Primećujem... Ovi ljudi sa crvenom kožom, ko da su: ljuti, pobesneli, besni... A opet ovi, sa bledunjavim licem, ko da su uplašeni il možda zastaršeni... Pomisli čovek - ko da su videli duha... Kako god - i ova noć nek bude prijatna...Samo 15 minuta današnjeg tv programa, varila sam čitam dan i još varim... Al nikako da ga svarim...Njihove mešine, naduvane su od prevelike doze iskrenosti...Neznatne i male naše su glave, da bi bile smeštene u gladne čeljusti jednog strašnog gladijatora...I dok bauljah danas po osunčanom divnom danu, dođoh dotle da tumaram sada po ovom mraku, u kome me tek okrzne poput puščanog zrna, po koja reč zbačena sa uzvišenih visina, tamo u prašinu zemaljsku pogađa, gde odveć davno prestade da se Sizifov kamen niz brdo, s naporom teškim kotrlja...Stojički jedino stoje nepokelebljivi duhom...Predestinacija je nekim ljudima već unapred odredila da se neće spasiti..."Pouka: ne treba se uzdati u hijerarhiju iz školskih dana, jer se točak života okreće"-Nikola Farg."Onda usledi odgovor: "To je život, ono što ti se malo - pomalo događa. Život je i iza i ispred tebe, carpe diem - iskoristi dane, stari moj! Ne može se sve dobiti odjednom, to ne bi imalo smisla, već se dobija postepeno, to je pravilo igre." Mom dosadašnjem i današnjem znanju (saznanju), ne bih smela reći - sveznanju (jer sve ne znam), kao da je nedostupan dolazak do objektivne Istine, a to je upravo ono agnostičko stanje, kada mi sve ukazuje da nije moguće spoznati (saznati) kakve su stvari same po sebi...Draga rodbino, prijatelji i ostala družino... po ko zna koji put... lepo ljudski Vas molim... da me zaobilazite u najmogucem širem luku... kad su u pitanju igrice tipa ''Bubble Safari'' i tome slično... Unapred hvala... na Vašem velikom trudu i neizmerno velikom razumevanju...''Ima tri stvari koje su bolje od druge tri stvari - dan smrtni bolji je nego dan rodjenja, psu zivu bolje je nego lavu mrtvu, a grob je bolji od siromastva!''.''Ako biser trazis, moras zaroniti, jedino ces tako bogat i silan biti''.''Sto visemu tezis, i trud ti je veci i nikada neces pre zore leci''.J. L. Borhes: ''Vekovi prolaze, a ljudi i dalje slusaju glas Seherezade''.
NIŠTA
Ne postoji nikako...
Nikakve veličine nema...
I nikakve vrednosti nema...
Put koji vodi u nirvanu popločan je sledećim koracima kojih ima 8:
1. pravo verovanje
2. prava odluka
3. prava reč
4. pravo delo
5. pravi život
6. prava težnja
7. prava namera
8. prava svest
Budina nauka sadrži 4 plemenite Istine:
1. o patnji
2. o uzroku patnje
3. o uklanjanju patnje
4. o putu koji tome vodi
Život jeste patnja...
Uzrok tim patnjama su naše strasti, žeđ za postojanjem, volja za životom...
Oslobađanjem do želja dovodimo sebe u stanje oslobađanja od svih patnji...
Put ka tom oslobođenju i oslobađanju jeste plemeniti osmostepeni put (o kome sam malo čas govorila)...
I taj put vodi u NIRVANU...
U budizmu jeste neizostavno prisutna samilost i ljubav prema svim živim bićima...
Нема коментара:
Постави коментар