"Kada pronađeš sopstveno ja na strani većine vreme je da predahneš i razmisliš"...
I tako sam ja zaćutala..."Nikad nemoj omalovažavati svopstvene snage kad nemaš ništa da izgubiš"...Pošto baš baš toliko naučih da poštujem i cenim sebe, pa i preko mere - moradoh radi opstanka ostati posve sama samcata u svemu i po svemu...Posebnim rečima svoje novo zamišljene pesme, zidam neboder Poezije...Неки људи докажу да су ефикаснији од робот машине... Биће да брже куцају...Poetska reč jeste suština same suštine...U tanano i viteško pesničko srce, najlakše jeste zariti nokte, kandže ili čiode iz pretupaste gomile..."Čiste misli bile su pravi kauboji"-Tilias Mos..."On reče, pošto sam ja prkosila logici, da je jedna od definicija u logici to da nisam stvarna za stvarnost. Reče da sam kontradikcija termina, da jedna moja strana poništava drugu ne ostavljajući ništa"..."Budućnost se širi, a onda sužava, kao dužica u oku što se otvara i zatvara, zaziđuje me unutar sobe gde svetlost i zvuk dolaze i odlaze, prvo su blizu, onda daleko, kao da imam vrtoglavicu"-Elizabet Spajrs..."...prošlost prolazi suviše brzo da bi se uhvatila ili prepoznala"."...Zato što mašta omane, bogovi su noćas ljubomorni, prevrtljivi, nekolicinu spopada želja da se sami pobrinu i dovrše stvaranje, ostali se kao kakvi magnati kočopere oko svog olimpskog mramorja i oblaka. Daleko odatle, mi to osećamo kao grmljavinu ili čak smenu godišnjih doba." -Albert Goldbart...Od dobre Poezije može da se rikne, jer dobra Poezija kao krava može i nepredvidljivo da Vas nogom ritne...To što pokatkad ne razaznajem dovoljno svetlo od tame, nemojte kriviti mene...Zašto neki uporno misle da ljudima treba ostvarenja "nekih" snova... Oni koji imaju javu, nemaju snove... Zar, ne???...Šteta što ne umem sve svoje reči da prepevam, tj. prevedem na onaj jezik, na kome bi zasigurno sve te reči bile preshvatljive i preobuhvatljive u svoj svojoj izvornoj suštini svoga najdubljeg prapočetka...Iz sveukupnog đubrišta ovosvetske istorije, iznikla su njalepša slova Poezije...Ono što druge oblasti tako podmuklo prećute, Poezija bude dovoljna hrabra i jaka, da sve u njihove krezube brke skreše...Biće da je najlepša i najživopisnija, najrelističnija, upravo ona vrsta Poezije, koja do nas stigne u poznim poodmaklim vremenima...
Нема коментара:
Постави коментар