ДАВНО ПРОЧИТАНОГ БАЛЗАКА...

У малобројној озбиљности 

више не налазим све оне

свилене белине и овог 

октобарског јутра и опет 

као да престајем да пишем, 

а уствари настављам оно 

изузетно да не кажем више...

Јуче сам отворила сва она 

непотпуна значења из 

прикрајка једног схватања 

без суштине и беше то 

управо онда када ми придошле

хладноће синуше Тобом у главу...

Напољу је безлично и по 

допуштењу и данас 

стојим далеко испред 

слеђеног стања збивања 

и постајем заповест читања 

тражећи језгро бар некаквог израза...

Главом без обзира и брзином 

једног певања проучавам талог 

на дну испијене шољице кафе 

и тако залазим у најситније 

појединости свих назнака 

и давно прочитаног Балзака...