ИЗ ДНЕВНИКА АРХИМАНДРИТОВОГ...

            У руке ми дођоше два дневника из 1985. и 1986. лета Господњег, написана руком Архимандрита Хризостома Рачанина. Та два дневника архимандритова листам и сазнајем да је 2. јануара 1985. читао Толстојеву књигу ''Рат и мир'', али и да је тога датума, читавог дана падао снег. Решил сам да отргнем од заборава и поделим са вама странице пожутеле, најзанимљивије, из дневника архимандритовог.

            Јануар трећи: ''Устајање у 4 сата. Света Литургија почиње у 5 и 30 минута. Ја сам са братством певао за певницом. А служио је јеромонах отац Сава. Снег пада стално и већ је велики покривач. Био сам у Бајиној Башти. Узео пошту, честитке за Божић са свију страна. Дошли смо кући и цео  дан  радим у канцеларији. Болестан сам, али се с помоћу Божијом борим. Вече је, идем у цркву''.

            Јануар четврти: ''Велики мраз. Доручак без зејтина. Отац Сава оде на опело у слео. Целог дана се мучим са разним проблемима у канцеларији. Хвала Богу дође ми велики број честитки за Божић, па ме мало обрадоваше, јер видим да сам још по мало у животу''.

            Јануар пети: ''Данас цео дан снег пада, рекло би се да је смак света. Нешто старшно''.

            На Божић те 1985. било је на Литургији мало народа, како отац Хризостом записа ''само три човека''. Даље сазнајем да се дневна температура кретала од 16 до 28 степени целзијусових испод нуле о Божићу поменуте године. На трећи дан Божића, наш архимандрит у дневник записује: ''Зима, снег, мраз, све је опасно''. Незапамћен мраз и снег, били су и 10. јануара. Тај дан описује овако: ''Стално мислим и тешко ми је кад помислим на сиромахе који немају хлеба и одела и обуће и куће. Куку мене, шта ће јадни. Господе, помози им''.

            На православну Нову годину, отац архимандрит пише: ''Никога у цркви није било на нашу велику жалост''.

            Већ 22. јанура могао је рећи: ''Отоплило је и снег се топи''.

            Јануара 23. стигле су књиге за библиотеку, од стране Војног музеја у Београду, који у својој тек издатој монографији описује и заставу Хаџи Мелентија.

            Јануар 24. : ''Данас цели дан врућ ветар дува, који је убрзо стопио снег. У осам сати почеле су муње да севају и да грми и снег да пада. То се није код нас запамтило. Нека је слава Богу на свему''.

            Јануар 26. : ''Цели дан обузела ме је нека жалост због пада нашег народа''.

            Пети дан фебруара: ''Осећам јаке болове, назебао сам''.

            13. фебруар: ''Мраз, 15 испод нуле, ведро, сунце греје, али је мраз''.

            23. фебруара: ''Вечерас сма служио бденије. О слава Ти Боже мој, има ли што лепше, него служити Теби? Нема!''.

            24. фебруар: ''Општи опроштај. Боже очисти ме грешног и помилуј ме''.

            27. фебруар: ''Свети Кирило учитељ словенски. Моја крсна слава. Служио сам ја, игуман Хаџи Хризостом, свету пређеосвећену Литургију. Пресеко ми колач јеромонах Сава. Ручак посан, без зејтина. Време је благо, југово, попустило''.

            5. март: ''Овај ми је дан нанео много рђавих вести и страшних. Патријарх се разболео. Јеромонах отац Арсеније из Вујна у затвору. Игуманија из Велућа сломила ногу. Боже, Ти Сам непријатељу нашем супростави се и помилуј''.

            7. март: ''Велики добротвор манастира Кикан, упокојио се. Касно увече ишли смо ја и Сава, Кикановој кући и упалили свеће покојнику. Бог да му душу опрости''.

            9. март: ''Саопштено је оцу Сави да сутра мора да иде на војну вежбу у Бесеровину''.

            10. март: ''Јеромонах отац Сава отишао је на војну вежбу. Време, киша и снег''.

            16. март: ''Ноћас сам много био болестан, крвни притисак и срце''.

            18. март: ''Разговарао сам са једним јеромонахом из Свете Горе оцем Василијем и рекао ми је да у Грчкој многе иконе Пресвете Богородице плачу. Знак велики. Тешко мени што се слабо кајем''.

            2. април: ''Поорана њива за кукуруз звана танка лука''.

            4. април: ''Радници су окопавали саднице, а отац Хризостом их је резао''.

            5. април: ''Посејан овас на Тари, 2 хектара и 50 ари''.      

            17. април: ''Целог дана киша, а на Барама снег''.

            18. април: ''Престала је киша, али су се реке излиле и много поплавиле земљу''.

            21. април: ''Лепо време, сунце. Вечерас смо стигли за Београд и преноћили у манастиру Ваведењу''.

            24. април: ''Свуда је киша''.

            28. април: ''Данас је намесник отац Илија јавио да је умро прота Стеван у Београду и да ће сутра бити сахрана у Бајиној Башти''.

            30. април: ''Од јутрос слана, мраз. Воће је све уништено''.

            4. мај: ''Облачно и магле''.

            12. мај: ''У Београду смо били на Светој Литургији. Служио је Патријарх Герман и сви Архијереји Српске Православне Цркве, као и Митрополит Руски делегација Руске Православне Цркве''.

            15. мај: ''Данас смо ставили Крст на чесму''.

            25. мај: ''Данас је постављена мермерна плоча на чесми новој у порти''.

            5. јун: ''Данас смо ишли са два инжињера у Ариље. Гледали смо један млин који је на води, савремени. Меље бело брашно, одваја гриз, итд. Намеравамо у име Божије да радимо сваремени погон на води, млин, стругару и централу за осветљење, све да покреће турбина помоћу воде''.

            7. јун: ''Данас су почели да раде пут од манастира до школе, асвалт''.

            17. јун: ''Данас смо купили сено до подне, а после је пала лепа киша. Био сам код лекара''.

            21. јун: ''Данас је киша. Ладно је као да је јесен''.

            1. јул: ''Данас смо вадили мед''.

            4. јул: ''Мајстори ограђивали гробље. Данас сам крстио једног официра дете''.

            9. јул: ''Данас су лопови покупили новац на чесми''.

            16. јул: ''Затим смо отишли у Народну библиотеку и разговарали о рачанским рукописима из Сент Андреје''.

            24. јул: ''Суша је добра, велика''.

            1. август: ''Велика суша. Данас смо цео дан били у њиви, наводњавали кукуруз''.

            2. август: ''Јуче је дошао у Бајину Башту нови свештеник, трећи парох''.

            6. август. ''Суша опасна, све усахну''.

            14. август: ''Жега 40 степени''.

            15. август: ''Суша сав усев изгоре од сунца. Ми натапамо кукуруз водом из реке''.

            19. август: ''Свето Преображење. Свету Литургију служио архијерејски намесник птотонамесник отац Илија из Бајине Баште и проповедао. Дан је био леп и добро је све било''.

            23. август: ''Данас смо пожњели овас са комбајем на Калуђерским Барама. Било је око 4000 килограма''.

            25. август: ''Служио је игуман Хризостом са молитвом за кишу. Суша је незапамћена. Сва је летина изгорела''.

            26. август. ''Данас је била велика жега. Преко ноћи је пала киша, али недовољно''.

            28. август. ''Било је мало народа у цркви. Киша трећи дан пада непрестано. Радио јавља велике несреће су се догодиле. Место Рипањ код Београда киша је много поплавила, срушила кућа, однела и кровове оборила, као и на другим местима. Казна Божија, опомена да и горе буде ако се не покајемо. Прво велика суша да је све усеве сагорела, затим кише и олује. Нека је слава Богу на свему''.

            1. септембар: ''Било је једно крштење. Леп дан сунчан''.

            12. септембар: ''Данас је отворена Робна кућа у Бајиној Башти''.

            15. септембар: ''Света Архијерејска Литургија. Служио је Епископ Жички Стефан са четири свештеника и ђаконом под шатром на ливади. На Литургији је произвео у чин игумана јеромонаха Саву, сабрата овога манастира. Пререзао колач и одржао беседу''.

            21. септемабр: ''Од Рачана ни један није био у цркви сем туриста''.

            23. септембар: ''Данас скоро цео дан сам лежао болестан. Најжалије ми је што не могу да служим Свету Литургију, ах ја недостојни''.

            24. септембар: ''Опет болест не пушта. Ваља се брзо припремити за пут''.

            27. септембар. ''Данас смо крстили двоје, мајку и сина заједно. Мајка је просветни радник из Војводине''.

            29. септембар: ''Много ми је жао. Плакао сам''. Ово је реакција оца Хризостома услед пријема вести о упокојењу своје сестре.

            8. октобар. ''Данас смо почели да беремо кукуруз''.

            15. октобар: ''Данас је целог дана киша ладна. Права јесен''.

            20. октобар: ''Данас смо ишли после Свете Литургије у манастир Ћелије на освећење параклиса Светог Јована Златоуста. Био је Епископ ваљевскошабачки Господин Јован Велимировић и Епископ Банатски Господин Амфилохије. Народа је било више хиљада''.

            23. октобар: ''Целог дана киша. Ја сам цео дан болестан, мало лежао, мало помагао братији у раду''.

            30. октобар: ''Киша''.

            2. новембар. ''Данас сам извршио једно венчање''.

            3.новембар. ''Народа није било у цркви. После Свете Литургије ишли смо у Босну, у манастир Папраћу и Ловницу. Оба су манастира тако обновљени, тј. конаци нови сазидани као у најсрећнија времена и то све урадио Владика Василије''.

            9. новембар. ''Леп дан. Било је туриста, посетиоца у цркви''.

            10. новембар. ''Данас смо ишли на Баре и видели пшеница ниче, клија''.

            14. новембар: ''Катаклизма у колумбији, Латинска Америка. Вулкан, ерупција, који је избацивао лаву, пепео, камење, огањ, сумпор на 200 километара у даљину. Једна варош Армера потпуно разорен и покривен лавом; 25000 погинуло и толико рањено. Новине описују прави пакао. Казна Божија, пример за цео свет''.

            17. новембар: ''Од јутрос је освануо први снег. Данас су била два крштења''.

            18. новембар: '''Данас се састају највећи државници Америке и Русије, председници Реган и Михајло и решавају судбину целог света. Састанак у Женеви, Швајцарској''.

            19. новембар. ''Ноћас је целе ноћи падао снег и севале муње и грмело''.

            20. новембар. ''Мало је време попустило, али је снег свуда притиско и не стапа се''.

            22. децембар. ''Ово вече служио сам бденије уочи Светог Јована Деспота Српског. Пре 40 година сам замонашен у манастиру Раваници код Ћуприје на данашњи дан''.

            Задивљујуће је то да је Архимандрит водио уредну и свакодневну евиденцију за 1985. , док то није био случај у 1986. , па су видни празни листови као прилог томе. Важно је истаћи да се свакодневно вршила Света Литургија, најважније богослужење СПЦ- е, али и свих хришћанских правсолавних сестринских цркава.

            Лето Господње 1986. ,  првог јануара: ''Света Литургија. Служио игуман Хаџи Хризостом крстоносац грешни и недостојни. У капели на Барама смо се помолили Богу за своје спасење као и целог света. Пшеница је никла и лепа је. Данас је врло топло. Католичка и државна Нова година''.

            7. јануар: ''Божић. У цркви су били само два човека, један је из Раче, а један са Златибора. Прочитао сам посланицу са великим болом и жалошћу, јер црква је празна. Господе помози нам, изгибосмо. Од јутрос је почео снег и стално пада''.

            15. јануара. ''Увек се молим Богу за све моје пријатеље и непријатеље, за њих још и више, јер су тешки болесници''.

            19. јануар: ''Прикупљање прилога за храм Светог Саве на Врачару''.

            21. јанура: ''Ох куку мене, данас чух тужне вести у Либану, у граду Бејруту фанатизам муслимански. Побише хришћане, много''.

            25. јануар: ''Данас сам страшно болестан. Болест долази од греха''.

            28. јануар. ''Отишли смо у Патријаршију и предао рукопис за штампање монографије и неке песме, проза''.

            31. јануара: ''Целе ноћи нисам заспао од болова''.

            9. фебруар: ''Ноћас сам био тешко болестан. Био сам код лекара. Но лекар је мој Господ. Како Он да, тако је најбоље''.

            19. фебруар. ''Кише велике 24 сата. Стално падају у целој земљи. Велике поплаве на све стране''.

            27. фебруар. ''Данас је моја слава Свети Кирило апостол Словена. Благодарим Богу и мојој крсној слави Светоме равноапостолу словенском, Светоме Кирилу. Данас сам га лепо прославио. Имао сам и госте. Прво своје братсво, као и свештенике из Бајине Баште, архијерејског намесника оца Илију, као и младог свештеника оца Томислава. Били су још неки из Раче и све је лепо било''.

            8. март: ''Болестан сам. Грех је то мој. Боже очисти ме од мојих грехова. Опрости ми!''.

            5. април: ''Чух наопако да се у Македонији 40 хиљада хришћана правсолавних исламизирало. Ох наопалко. Боже сачувај нас. Кукао бих сваки дан за нашим народом шта би од њега?''.

            14. април: ''Данас је пао снег на расцветало воће''.

            15. април: ''Ноћас је био јак мраз и ораси пропали, измрзли. Већ више година их немамо. Ноћас у 2 сата Америка је објавила рат држави Либији и бомбардована је престоница. Узнемиреност у свету. Шта ће бити?''.

            19. април: ''Данас целог дана киша''.

            24. април: ''Ишли смо у нову Народну библиотеку где су нас послужили и дали нам пуно књига те смо донели за нашу библиотеку. Били смо у цркви Светог Саве на Врачару. Помолили смо се Богу за спасење и довршетак радова те лепотице српскога рода''.

            29. април: ''Данас је пала добра киша''.

            30. април: ''Данас се много говори на радију, са свих страна се чује о опасности, што се десило у мајке Русије. На име, тамо је пукао један од пет реактора у атомској централи електране близу Кијева и почела је радијација да се формира у облак. Већ се формирала тако да се облак креће на великој висини и захватио је велики део Европе. Кажу да се осетила и код нас у Словенији. Само Бог може да сачува свет од коначне пропасти и нико више''.

            1. мај: ''Данас пију и једу мрсно, веселе се незнабожачком празнику, а незнају за Велики Четвртак''.

            8. мај: ''Купио сма књигу Магнум кримен, описивање геноцида над српским народом''.

            17. мај: ''Крећемо за свету Жичу на освећење новога конака. Служио сам са Њ. С. Патријархом Германом''.

            18. мај: ''Народа је било ко на гори листа, преко 200 000''.

            12. јун: ''Увече се излила велика киша. Опомена блага од Бога. Штете су велике проузроковане''.

            17. јул: ''Данас смо радили око пчела. После подне киша''.

            22. јул: ''Данас се мало видело сунце после 20 дана''.

            27. октобар. ''Служио је игуман Сава. То је његова слава'', описује архимандрит празник Свете Петке Параскеве.

26. фебруар 2006.

Манастир Рача - Бајина Башта

Вјечнаја памјат  - Хаџи Хризотом (Пајић) Рачанин

(1995 – 2010)

            Текућег лета Госпдоњег 2010-ог, 4-ог септембра, на дан када наша Света Православна Црква, молитвено прославља успомену на Светог мученика Агатоника и осталих пострадалих мученика заједно са њим, и Светог свештеномученика Горазда епикопа чешког, у суботу, навршило се тачно 15 лета од упокојења и блажене кончине Хаџи Хризостома (Пајић), старешине манастира Рача,  који се упокојио, у Господу уснио најслађи санак 1995-е године, после краће болести, у својој 79-ој години овоземаљског живота...

            Родио се у селу Риђевштици 12. фебруара 1916-е године од оца Рајка и мајке Смиљане, у близини Трстеника. Пред крај другог светског рата 1943-е прима монашки чин у манастиру Раваници недалеко од Ћуприје, и у том велико чину и анђелском лику, проводи пуне 52-е године...

            Остао је запамћен као врли духовник и старешина неколико наших манастирских светих обитељи, као што су манастири: Витовница, Горњак, Драча код Крагујевца, Руденица, Рача украј Дрине, у чијој порти уз олтарски део почивају његове сени, његови остатци, а чији је старешина био од 1961 – 1995, пуне 34 године, чиме је засигурно највећи траг оставио у народном памћењу и историјском сећању људи рачанског краја...

            Двоструки Хаџија, неуморни поклоник, удостојио се два пута походити најсветију земљу, свети град Јерусалим и Христов гроб, као и Свету Гору Атонску. Походио је светиње православне и хришћанске, ходећи и неуморно бродећи у тешким временима, кроз земље: Бугарску, Турску, Азију, Сирију, Либан, Антиохију... Сва своја ходочашћа преточио је у најдивније стихове, есеје и путописе... А нама је све то постало доступно захваљујући његовим књигама песама, беседа, путописа и дневника, које су издаване како за време његовог живота, тако и након његове блажене кончине, а све по његовој личној жељи и завештању...

            Након 15 лета, од како нас је напустио овај велики човек и духовник, молитвено се присећамо његовог лика и дела, који су свакако исписани златним словима у историји наше Цкрве, и који ће остати да светле неугасивим зракама попут незалазног Сунца, и који су тако јако урезани у срцу свих нас који смо га и лично позанали... Верујемо да је његово тело ''процветало као крин'' бели и најмириснији,  да његова душа благородна ''у светлости Христовој'' блиста и у радости васкрслог Христа сија, да његово тело у миру почива, сањајући вечити сан у небеским насељима... Као што нам и сам завешта у последњем стиху надгробног слова, спомен плоче испод које почива, учинимо то овог лета 2010-ог и рецимо његовим речима, ове речи:

''Помолите се браћо моја

Свештеници и монаси

Те да станем с десне стране

Свога Господа да ме спасе''.

            Нека му је веча слава и на свему преголемо и вечито – ХВАЛА...

25. август 2010.

Бајина Башта