SLAVA DRINCIMA...

          Slava za nezaborav pri zauzimanju i osvajanju Kajmakčalana pripala je Drincima, koji su svojim vlastitim životima platili i pretplatili budućim naraštajima osvajanjeKajmakčalana, sa blizu 5 hiljadapoloženih života, što oficira, što junaka i vojnika serbskih. Pre dolaska srpske vojske, ovi prostori biše staništa surih orlova i zmija. Pre srpske zastave vijoriše se ovde na vrhu  jedino gnezda orlovska. Kote na kojima se vojevaše najstrašnije borbe (1212 i 1050) bile su osvojene, a Bitolji bitoljskaravnica osvojene. Potpukovnik Vojin Popović (vojvoda Vuk) lično je zahtevao od proslavljenogkomandanta i generala Drinske divizije Krste Smiljanića(ove godine slavimo 140 leta od rođenjaovog proslavljenogDrinca i 65leta od upokojenja da izdvoji jedno odeljenjemedicinaraza borbu na Gruniškom visu novembra 1916-e. Kameniti vrh između Kajmakčalana i Dobrog Poljazvani Kučkov kamen, na visini od 2525 m. n. v. (najviša tačka Kajmakčalana) bio je stanište bugarskog mitraljezakoji se tu ugnjezdiogotovo bez premca. Taj vrh osvaja kapetan Mihailo Madžarevićzajedno sa jednim narednikom, bacivši 6 ručnih bombi. Francuz kaplar Anri @andron vodio je računa o telefonskim vezama. Ne samo da ih je uspostavqao, već se brinuo i o održavanjuuspostavljenihveza injihovom besprekornom održanju Uspostavljaoje vezu sa Drinskom divizijom i komandantomnjenim pukovnikom Smiqanićem. Ukoliko bi dolazilo do pucanjaveze, iste je uspostavljaotako što bi isprekidane i ispresecane žice vešto uvezivao. Telegrafista Prvog bataljonaDrinskedivizije beše đak-narednik Šapčanin @ivota.

           Sa probojem Solunskog fronta septembra 1918-e, srpski orlovi i div junaci, pojuriše i pohitaše da oslobode svoje gradove i sela, zemljui otadžbinu rodnu grudu i dedovinu. Radosna vest ovog srpskog stardalnog i krvavog jevanđeljapoznatog nam kao proboj Solunskog fronta, stizala je ubrzo svima i svuda, širila se brzo neverovatnom brzinom. Sve to skupa beše dovoljanpokazateljda je blizu kraj rata i vojevanja da je blizu sat i čas kada će ostatak srpskih junaka doći što pre i što skorije u dom i otadžbinu Nada koja umire poslednjasada je bila pregolema i neuništiva. Budilo se još veće i neko novo nadljudskoohrabrenje Sa pomeranjemlinije fronta pomerale su se i kretale su ka otadžbinii brojne vojne bolnice. Posle krvave bitke, vodila se druga jedna bitka, mnogo neizvesnija. Beše to borba sa epidemijama pegavog tifusa koji bi nemilosrdniji i od najljućegprotivnika. Vojnici koji pobediše  u ovoj borbi za svega mesec i po dana stigoše u Beograd, kao veliki oslobodioci i pobedonosni pobeditelji Behu to ne samo srspki, već i francuski vojnici.   Čitava operacija beše jedan pobedonosni juriš i poklič, neumorni marš za svega 45 dana, kada vojnici oslobodioci Beograda, pešaka pređoše više od 700 kilometara.  Pri ulasku u svoju zemlju iznova oslobođenu, poklanjalisu se do zemljei u padu ničice celivali svaku stopu, svaki kamen, svaku travku. Plakali su od radosti i neizrecive sreće, od tog sveprisutnog uzbuđenja Drinska i Dunavska divizija, pukovnici i komadanti Krsta Smiljanići Panta Grujić, komandant francuske teške artiljerijeKlamenson, i ostali veličanstveni ratnici i vojnici, 1 . novembra na čelu sa vojvodom Petrom Bojovićem i Dunavskom divizijom, pobedonosno su umarširali u Beograd, kao veliki oslobodioci Beograda, najveličanstveniji i najboljiu Srbiji viđeni ikada. Prvi pilot koji javljasveradosnu i na prvi zvuk čudesnu vest o proboju Solunskog fronta, a koji je svojim nadletanjemiz aviona video, beše pilot Dragutin Savić

          Slomljenaje Bugarska, propala je Austo Ugarska, završen je Prvi svetski rat, pre 91-og leta...

20. oktobra 2009.

Bajina Bašta

објављено у  ББ ГЛАСУ