Инсерти наших присећања
плове кроз ове нејасности
и неразумљивости моје
а онда као да крећем
да урастам
у овај данашњи фаул
у делићу сасвим малог часа
на ком месту сада
нећу препознати
све оне прскотине тла
из јутрошњег сна
и опет остаје оно
што је унето у одсек нашег времена
тако пихтијастог садржаја
и то ће нас у будућности заситити
а остаће мањина гладна
увредљивих речи
и поређаће нас као војнике
из понтонске чете
и кад-тад ходаће убијене сене
празним ходом
по путањама измаштаних орбита
и ефикасно ће разастрети
све осећаје наше жеђи
и тако сами себи изрећи
вечерњу казну
а љуљашка нова биће нам
столица ова без наслона
а унатраг спринт ће свој истрчати
војник интендант
на крајњем делу одрастања
под јарболом неудобне катарке
слушаће неко
забрањено сазвучје тонова ноћи
и тако ће Месец акордима тим
начинити круг око нашег чела
и исцртаће свој аутопортрет по нама
са много маште...
Нема коментара:
Постави коментар