Са све четири стране света,са
истока,запада,севера и југа,свету Русију чува Пресвета Богородица и Изабрана
Војвоткиња која се бори за све нас.Тачније православну Русију чувају четири
чудотворне иконе Пресвете Богородице,и то са истока Казанска икона,са запада
Почајевска,са севера Тихвинска и са југа
Иверска икона Мајке Божије.
Историјат чудотворне иконе Казанске је
следећи:Пресвета Бпгородица се јављала дебојчици Матрони која је имала свега 10
година.Свеопевана Мати се чак три пута јављала девојчици и упитила јој је
следеће речи:»Девојчице Матронушка отиђи и кажи архиепископу у Казану и
градским властима да оду на место где је недавно избио пожар и тамо у земљи
пронаћи ће моју икону
Казанску».Девојчица је урадила како јој је Утешитељка и наложила,али нико није
поверовао девојчици.Стога је Матронушка са својом матером отишла и ископала
икону.Из иконе је сијала необична и људским речима неописива светлост.Овај
догађај се збио 8. јула 1579. године.Свештенослужитељ у храму св.Николе,који је
постао касније патријарх московски Јермоген,добивши благослов
архиеп.Јеремије,организовао је литију и на својим грешним рукама унео је свету
икону у поменути храм.Када је завршено читање молебна икона је пренета у
Благовештенски саборни храм у Казану.Пред иконом су се почела дешавати и прва
чуда,а једно од првих јесте исцељење двојице слепаца.У истој години
начињена је копија иконе,која је послата
цару Ивану четвртом Грозном.Цар је чак наредио да се сазида храм и то на месту
где се икона пројавила.Подигнут је храм посвећен икони Казанске Мајке Божије и
ту је основан женски манастир.У том манастиру мала Матрона и њена мајка примају
монашки постриг.Заузимањем ове чудотворне иконе Русија је више пута
спашавана.Кнез Димитрије Михаилович Пожарски и руска војска која је три дана
постила и молила Пречисту за спасење,успешно су освојили Москву од Пољака и
ушли у Кремљ.Као успомену на овај догађај руски цар Михаил Фјодорович наредио
је да се два пута у години 8. јула и 22. октобра,и то са литијом слави икона
Мајке Божије Казанске.Кнез Пожарски је ову икону похранио у свом парохијском
храму на Лубјанци,који је подигнут у спомен Ваведења Пресвете Богородице.Године
1636. икона је пренета у Саборни храм Казански који је кнез Пожарски подигао
као израз захвалности Господу Исусу Христу и Мајци Божијој,чијим молитвама је
Русија избављена од пропадања.Копије ове чудотворне иконе раширене су по целој
Русији.Цар Петар први се молио клечећи пред Казанском иконом,као и кнез Михаил
Кутузов.Ова света икона,иначе Заступница Русије и Покровитељка спашавала је
,спашава и спашаваће Русију.Ова Саборни храм Казански убрзо постаје и спомен
храм после велике победе Руса у Отаџбинском рату 1812. године.Казанска икона је
копија старе иконе Путеводитељице(Одигитрије) из Влахерне,коју је насликао
св.апостол и јеванђелист Лука,а коју је Пречиста и Благословила.Разлика између
Казанске иконе и Одигитрије је у наклону главе Пресвете Богородице према Христу
Богомладнцу.Православна Црква слави ову икону 21/8. јула.
Почајевска икона данас се налази у Почајевскј
Лаври Успења Пресвете Богородице у западном делу Украјине,у Лавовској
области.Икона је окачена на украсне траке(врпце) и налази се на иконостасу,а да
би је верници целивали она мора да се спусти тим врпцама са иконостаса.Овај манастир
подигнут је у 13. веку,а у 17. веку у њега стиже и Почајевска икона.То се
десило за време игумана св.Јова Почајевског чије мошти се и данас налазе у овој
светој Лаври.Ову икону манастиру је поклонила властелинка Ана Горска,али после
чудесног догађаја у коме је њен брат иначе слеп од рођења добио
исцељење.Властелинка Ана је икону добила на поклон од једног грчког митрополита
Неофита,који је био гост на њеном имању.Почајевску икону православна света
црква слави 5. августа/23. јула,јер се тога датума давне 1675. године
почајевско братство избавило од Турака.Једно време манастир је био у рукама
унијата и то од 1721. до 1831. године.Године 1773. месеца септембра уз
благослов римскога папе извршено је крнисање Почајевске иконе,а то је уствари
значило да римокатоличка црква признаје чудотворност Почајевске иконе.Године
1833. манастир је враћен у руке православних и добија назив Лавра.
Црква празнује спомен Тихвинске иконе 9.
јула/26. јуна.Она се данас налази у Америци,али се у Петрограду припрема подворје
у које ће ова икона свечано бити пренета.
Иверски манастир је подигнут на Светој Гори
Атонској 980. године.У време иконоборства у 9 веку,у непосредној близини града
Никеје живела је једна удовица са сином.Она је изградила цркву,а у њој се
налазила чудотворна икона.Долази војник који је имао за задатак да уништи икону
и пробија је копљем.Одмах из иконе почиње да тече крв.Војник се покајао и
постао је велики и строги подвижник.Удовица је хтела да спасе икону и бацила ју
је у море.Икона није пала у воду већ је наставила да плови ка западу.Стајала је
право.Удовичин син одлази на Атон и тамо постаје монах и испричао је догађај са
иконом.Тако је иверско братство опазило икону на мору,а старац Гаврило је
ходајући по води дошао до иконе и унео је у саборни храм.Сутрадан икона није
нађена на том месту,већ код манастирске капије.Неколико пута су икону враћали у
храм,али се она сама опет и опет враћала код капије.Тако су монаси послушали
вољу Изабране Војвоткиње која се бори за нас и подигли су цркву изнад капије,где
икона почива и дан данас.Архимандрит из Новоспаског манастира Никон,који је
касније постао патријарх целе Русије,замолио је архимандрита Иверског манастира
Пахонија да му пошаље копију Иверске иконе.Иконописац је био инок Јавнлих
Романов.Године 1648.,13. октобра икона је донета у Москву.Царицу су дочекали
крај Васкрсних врата,цар Алексеј Михаилович,патријарх Јосиф и руски народ.Икона
је била у храму Новодјевичког манастира у Москви.У Иверској капели крај
Васкршњих врата саграђена је капела за дочек ове свете иконе,и у њу су сместили
копију њену која је названа Московска.Сада се Иверска икона налази у храму
Васкрсења Христовог у Сокољницима у Москви.Руси су желели да изграде храм исти
као што је Атонски Иверски манастир.Тако је године 1653. основан Светојезерски
Иверски манастир на једном од острва Валдејског језера.Три године касније
1656.,у овај манастир је са Свете Горе донета Иверска икона која је нанова
насликана.Наша црква православна празнује Иверску икону 25/12 фебруара и 26/13
октобра.
Руска душа се радује сваки пут при помену Пресвете и Пречисте и
Преблагословене Дјеве Марије,јер она је та чијим посредништвом се руска душа
напаја милошћу и благодатним даровима Духа Светога.Само они који јој са
искреном вером,надом и љубављу притичу задобија дарове и заштиту несебичну.Она
је та која шаље радост неизмерну и светлост небеску.Зато и ми са руским срцима
умилно узвикнимо и Богу запевајмо:Алилуја!
19. новембар 2003.
Нема коментара:
Постави коментар