Као
Нојев ковчег усред узбурканог мора градске вреве стоји Свето-Јовановски
манастир у Санкт-Петербургу. Са свих страна, ка гробници Баћушке оца Јована
Кронштатског долазе, они који хоће бар на неколико минута да забораве тежину
овосветску, да укрепе веру и наду. Тако му и ја дођох тог 17. јуна 2003. године
на поклоњење.
Овом
великом молитвенику и светилнику Цркве Христове манастир дугује својим
постојањем.
Оснивање
манастира почело је у пролеће 1900. године по пројекту архитекте Никонова, када
је потврдом цара Николаја Другог, најбољу парцелу земље, пожртвовани отац
Јован, купио од Симеона Раменског. Баћушка је са највећом пажњом почео радове.
Светим молитвама, благословом, бригом и трудом старао се да што боље подигне
обитељ.
Првобитно
је отац Јован Илич Сергијев предлагао оснивање на том месту новог подворја
Сурског Јовано-Богословског женског манастира, основног у завичају оца Јована,
у Архангелсској губернији, али уз помоћ Божију манастир је постао одвећ знаменитом
грађевином у граду, и постао је просто подворјем. По доласку о. Јована, 1903.
године, подворје је постало самостални манастир. Он је назван Јовановски у част
Небеског покровитеља Баћушке - преподобног Јована Рилског, у чије име је
основан први храм Обитељи на доњем спрату здања.
Отац
Јован осветио га је 17. децембра 1901. године. Од дана освећења малог храма у
њему је свакодневно вршено гогослужење.
Невиђена
љубав народа према Баћушки, благодарност за добро и помоћ, његова огњена вера и
брига о духовном изгледу обитељи привукли су снажну подршку и пожртвовање, и
неколико година после био је освећен главни престо сабора у име Сабора Дванаест
апостола са два олтара. Десни - у част Казанске иконе Божије Матере, а леви - у
име светитеља Андреја Критског и преподобне Марије Египћанке, освећен 1903.
године при учешћу оца Јована.
Храм
повезује пет мозаичних купола са златним крстовима, а на његовој западној
страни подиже се звоник.
Пламеном
молитвом благословио је Баћушка манастир:
''Благодарни Господу за радост освећења мог великолепног храма, који ми је Он
дозволио да подигнем и украсим у престоници Русије Петрограду. Право је чудо
како се он појавио на обали реке Карповке притоци царске великолепне реке Неве.
Да прослављамо овде име Господње да краја века - и да процвета у Обитељи вера
благочестива и живот благочестив сестара монахиња, да саберу нови храм на
камену свом, за мноштво благочестивог народа, за молитву и прослављање Господа
и за утврђивање у блаогочестивој вери''.
У
јануару 1903. године одлуком светог Синода Јовановски манасатир је добио ранг
првог реда. Још за живота Баћушке, његовим светим молитвама и трудом манастир
је постао потпуно благоустројен и био је потпуно самоосигуран. У Обитељи је
живело више од 350 житељки. У манастир је имао радионицу за златни вез,
беловезачку радионицу, своју штампарију, просфорницу са две пећи; у једној
великој пећи пекло се одједном хиљаду просфора. Поред манастира са источне
стране, био је засађен мали врт, а са западне се налазио узоран повртњак, из кога
су сестре свакегодине убирале велики род, негледајући на то, што им је био позајмљен један невелики комадић
земље.
Године
1903. био је подигнут Вауловски Успенски скит у Борисо-Гљебовском срезу
Јарославске губерније. Сам Баћушка волео је називати себе ''божијом милошћу оснивач Јовановског манастира''.
Много
труда, брига и старања принео је Баћушка, старајући се да подигне најбоље
могуће, како саму Обитељ, тако и подизање духовног живота његових житељки.
Господ је помагао њему да засади и да порасте јако, многогранато, плодоносно
дрво, под којим ће се укрепљивати и спасавати од животних бура и непогода,
многи и многе благочестиве душе у све векове, док буде постојала Света Обитељ.
Доста је видео Баћушка утехе и радости од преданих му свом душом сестара Обитељи,
почевши од игуманије, а такође у служби Божијој, за време вршења Божанствене
Литургије. Он је често говорио, да чувају ово место као свој дом. Долазили су у
манастир многи уморни, измучени и причали су како одлазе одморни.
Ту
истину своју Обитељ, Праведник је изабрао за место свог упокојења и после
његове блажене кончине поклоници су долазили у манастир у великом броју. У
капелици од раног јутра до позне вечери непрестано се служила панихида. Један
од савременика је писао.
''Хиљаде богомољаца иду ка гробу Баћушке,
као живом свом утешитељу, исцелитељу и наставнику. Иду не толико да би принели
молитву за упокојење његове чисте душе у месту светлом, у месту покоја, него и
за себе на крају задобијају овде утеху од Христа и избављење од сваке невоље,
гнева и нужде''.
Године
1923. Обитељ је била затворена. Када је прошло преко десетину година стардања,
забране и запуштености манастир се поново родио 1989. године.
Молитвеним
заступништвом Светог праведнод о. Јована Кронштатског, трудом и ауторитетом
Његове Светости, Најсветијег патријарха Московског и целе Русије Алексеја
Другог и благословом митрополита Санкт-Петербургског и Новгородског поново
је отворена ова Обитељ. И нико није
могао замислити, какво славље и радосне странице исписује патријаршијска управа
у његовој историји.
Манастир је предан као подворје
Пјухтицком манастиру.
Баћушка
о. Јован Кронштатски ка животу духовном водио је ову Обитељ, и учешће
пјухтицких сестар у рађању Јовановског манастира било је од великог заначаја.
Виђење
изнова благолепне Обитељи, тешко је описати, јер је 10 година уназад стајало
под мржњом заборава ово Свето место. Манастир је тада представљао тужан призор.
У задњу се сместило више од 20 разних организација. Сва структура просторија
била је нарушена. Неопходно је било извести велике ремонтно-реконструкцијске
послове, ликвидирање прегради, камења, врата, страно руководство планирања и
изобличавање унутрашњег изгледа Обитељи.
Али
постепено, Божијом помоћи, Обитељ се почела обнављати. По молитвама Светог
Праведника Господ је послао добре људе, уз чију је помоћ обновљен манастир.
У
првим данима обнове Обитељ се налазила под сталним старањем и бригом
Просветитеља Руске Православне Цркве. Ступање Алексеја Другог на Патријаршијски
Престо пада у време када Цкрква прославља Светог преведног Јована Кронштатског.
Најсветији Владика био је на челу прослављања, посвећења канонизације праведног
Баћушке.
!2
јула 1991. године Најсветији Патријарх извршио је освећење главног храма у име
Сабора Дванаест апостола. Сваке године на престони празник он посећује
манастир.
Обитељ
на обали Карповке ваистину је постао Петроградски дом Најсветијег Валдике.
Његов мир смештен је у претходном миру о. Јована Кронштатског. Без учешћа
Свјатјејшег не бива у манастиру ни једно значајније дешавање и његов долазак у
Обитељ је увек радост за житељке и насељенице манастира.
Ваистину
потврдило се пророчанство о. Јована Кронштатског: ''Просветићу место ово и из неуређеног биће благоуређен, из
малопознатог - многопознат''.
Обитељ
има подворје са храмом Светих мученица Вере, Наде, Љубе и мајке им Софије,
основано на територији бившег поседа грофа Шувалова у Вартемјаки.
Празновањем
100 годишњице јубилеја у манастиру је основан храм - часовња Покрова Божије
Матере у порти Обитељи.
Ваистину
духовним центром увек се манастир може назвати и испосница драгог Баћушке, где
почивају његове свете мошти.
Сестре
увек поред свих тешких оклности обраћају се њему са молитвом, свето поштују
речи протојереја Јована Орнатског, изречене сестрама крај гроба Светог Пастира:
''Не плачите, сада је он ближе ка Вама и
никада не иде од вас. У њему Ви имате себи игумана, са Вама је његов часни
остатак, над којим бдије његов бесмртни дух. Дођите на његов гроб, водите ка
њему поклонике, који долазе у непрекидним редовима''.
И
сада, као и пре, хиљаде поклоника стиче са свима мир, када се помоли угоднику
Божијем и затражи његову помоћ, избављење од душевних и телесних жалости,
недуга и болести. Молитвама Баћушке чак у наше време дешавају се многа дивна
чудеса. Врло често у испосницу стижу и долазе људи из разних места и говоре
сестрама о великим исцељењима на молитве баћушке о. Јована и служе
благодарствени молебан на његовом гробу. Многи примери благодатних исцељења
записани су и дати на чување сестрама. Неки од њих публиковани су у књизи ''Светилник вере и блгочестивости''.
Све
сестре стално осећају помоћ и неизмерно покровитељство Светог Праведног о.
Јована Кронштатског. Како се за време живота Баћушка све време бринуо о својој
Обитељи, тако и сада, не удаљује своју помоћ и заступништво.
превод са руског
4. јул 2004.
Бајина Башта
Нема коментара:
Постави коментар